Бољшевизам

Бољшевизам (рус. большевизм, од большевик — бољшевик) је револуционарна и ауторитарна марксистичко-лењинистичка политичка мисао и покрет у вези са стварањем високо централизоване, кохезивне и дисциплиноване партије, усмерене ка успостављању једнопартијске власти у име радничке класе.^[1][2] Бољшевизам је настао у раном 20. веку у Русији цепањем радничком покрета на ауторитарно и демократско крило. Владимир Лењин је главни теоретичар бољшевизма и ауторитарног крила у радничком покрету тадашње Русије. У октобру 1917. године бољшевичка фракција је организовала оружану побуну против Привремене владе, у којој је преузила власт. Историјске промене које су тада настале у Русији, али и у свету, имају различита тумачења.

Поред Лењина теоретичари бољшевизма су били и Николај Бухарин, Евгениј Преображенскиј и Лав Троцки.^[2]

Неки истраживачи^[3] бољшевизма у њене активности укључују и рад Јосифа Стаљина, на челу Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) и који је имао пуну државну власт у Совјетском Савезу..^[4]

Израз бољшевизам, накнадно и комунизам, устаљен је у западној историографији као одређени скуп особина совјетског режима у одређеном временском периоду. У садашњем времену појам бољшевици се користи за различите групе стаљиниста и марксиста-лењиниста. А марксизам-лењинизам није исто што и марксизам.

Види још

• Лењинизам

Извори

1. Конференции РСДРП 1912 года. Документы и материалы. — М.: Российская политическая энциклопедия (РОССПЭН), — 1120 с. — (Серия «Политические партии России. Конец XIX — первая треть XX века. Документальное наследие») —. ISBN 978-5-8243-0390-2.. 2008. ISBN 978-5-8243-0954-6.
2. Тарасов А. Н. Сакральная функция революционного субъекта
3. Нерсесянц В. С. История политических и правовых учений
4. См. различные работы Троцкого, Мартемьяна Рютина (Сталин и кризис пролетарской диктатуры), Фёдора Раскольникова (Открытое письмо Сталину), Бориса Кагарлицкого, Александра Тарасова.