Кореја је од 1905. године била јапански протекторат, а 1910. је анектирана и постала је јапанска колонија.[1] Ови догађаји су представљали почетак стварања јапанског колонијалног царства, чији раст је временом довео Јапан у војни сукоб са Сједињеним Државама, а тај сукоб се сматра делом Другог светског рата. Иако су биле надмоћне у сукобу, у Сједињеним Државама је одлучено да се тражи совјетска помоћ у борби против Јапана, јер страховано је да би инвазија на Јапанска острва и јапанске поседе на азијском континенту резултирала стотинама хиљада америчких жртава.[3] Путем британског премијера Черчила, у октобру 1944. године је договорена могућност да Црвена армија, у оквиру будућег ангажовања против Јапана у Манџурији, ради маневарског простора заузме и делове Кореје. Совјетско право на окупацију дела Кореје је потврђено на конференцији у Јалти.[3] Након победе савезника у Европи, Совјетски Савез је ступио у рат против Јапана 8. августа 1945. године. Јапан је 14. августа капитулирао, али борбе у Манџурији су настављене до 21. августа.[4]
Подела
Како Црвена армија не би заузела читаво Корејско полуострво, САД су Совјетском Савезу упутиле предлог о успостављању демаркационе линије на 38. упореднику, који је прихваћен 14. августа.[1] На тај начин, Кореја је подељена на два приближно једнака дела. Демаркациона линија је повучена без узимања у обзир рељефа и постојећих територијално-административних јединица.[2]
На северу, пошто је Црвена армија успоставила контролу над окупационом зоном већ у августу, успостављен је комунистички режим, на чије чело је у октобру 1945. дошао Ким Ил Сунг. Америчка војска је започела окупацију јужног дела Кореје у септембру и формирана је америчка војна управа, на челу са генералом Џоном Р. Хоџом. На конференцији у Москви децембра 1945. године, договорено је да Кореја буде „поверена” Совјетском Савезу, Сједињеним Државама, Кини и Великој Британији наредних четири до пет година. Са обе стране демаркационе линије, почело је формирање корејске војске, као и државних установа.[2] Миграција становништва преко демаркационе линије, у оба смера, се такође одвијала. Око 650.000 људи, делом хришћана, прешло је на југ, док су комунисти, којих је на југу било више него на северу, прелазили на север.[1] Од априла до јула 1947. године су између СССР-а и САД вођени преговори ради окончања окупације и ради поновног уједињења Кореје, али резултата није било. Преговори су настављени у септембру у оквиру Уједињених нација, али ни тада није постигнут договор. У америчкој окупационој зони су у мају 1948. године одржани избори за парламент, у јулу је парламент усвојио устав и изабрао за председника републике Сингмана Рија, а у августу је проглашена Република Кореја. У совјетској окупационој зони су избори одржани у септембру, чиме је формирана Демократска Народна Република Кореја.[2]
