Женевска конференција (1954)

Женевска конференција
Овај чланак је део серије о историји Вијетнама
Историја Вијетнама
Антика
Династија Хонг Банг 2879—258. п. н. е.
Држава Аулак 257—179. п. н. е.
Династија Чиеу 204—111 п. н. е.
Кинеска превласт
Први пад Вијетнама 111. п. н. е — 40. н. е.
Побуна сестара Чинг 40—43.
Други пад Вијетнама 43—544.
Рана династија Ли544—602.
Трећи пад Вијетнама602—939.
Монархијско доба
Династија Нго 939—967.
Династија Дињ 968—980.
Рана династија Ле 980—1009.
Касна династија Ли 1009—1225.
Династија Чан 1225—1400.
Династија Хо 1400—1407.
Четврти пад Вијетнама 1407—1427.
Касна династија Ле 1428—1527.
Династија Мак 1527—1592.
Обновљена династија Ле 1533—1788.
Династија Тејшон 1788—1802.
Династија Нгујен 1802—1945.
Колонијално доба
Француска Индокина 1887—1954.
Кохинхина 1862—1949.
Анам 1883—1948.
Тонкин 1883—1948.
Вијетнамско царство 1945.
Републичко доба
Северни Вијетнам 1945—1976.
Привремена централна влада 1948—1949.
Подела Вијетнама 1954.
Држава Вијетнам 1949—1955.
Јужни Вијетнам 1955—1975.
Вијетнамски рат 1955—1975.
Привремена револуционарна влада 1969—1976.
Социјалистичка Република Вијетнам1976—данас


Женевска конференција (26. април – 20. јул 1954) је била конференција која је одржана у Женеви у Швајцарској а чија је сврха била покушај налажења начина да се Кореја уједини и разматрање могућности за успостављање мира у Индокини.[1][2] Совјетски Савез, Сједињене Државе, Француска, Уједињено Краљевство, и Народна Република Кина су биле земље учеснице током целе конференције, а представници других држава које су биле умешане у ова два питања су учествовали када се расправљало о одговарајућим темама.[3] Међу овим земљама су оне које су послале своје трупе преко Уједињених нација у Кореју и разне земље које су биле умешане у Први рат у Индокини између Француске и Вијетмина.

Део конференције о корејском питању је завршен без усвајања било каквих декларација или предлога. Неки учесници и аналитичари окривљују Сједињене Државе због опструкције кретања према уједињењу.[3][4][5]

Када је реч о Индокини, на Конференцији је донет скуп докумената познат као Женевски споразуми. Овим документима је Вијетнам подељен у две зоне, северну под управом Вијетмина, и јужну под управом Државе Вијетнам, на чијем челу је тада био бивши цар Бао Ђаи. „Финална декларација конференције“ коју је представио британски председавајући Конференције, је налагала да „општи избори“ који ће се одржати у јулу 1956. доведу до уједињене вијетнамске државе. Иако је ово представљено као консензус, овај документ нису прихватили делегати Јужног Вијетнама нити Сједињених Држава. Осим тога, на Конференцији су потписана три одвојена споразума о прекиду ватре, који су покривали Камбоџу, Лаос и Вијетнам.

Референце

  1. ^ Young 1991, стр. 41.
  2. ^ „Indochina - Midway in the Geneva Conference: Address by the Secretary of State”. Avalon Project. Yale Law School. 7. 5. 1954. Приступљено 29. 4. 2010. 
  3. ^ а б „The Geneva Conference”. Ministry of Foreign Affairs of the People's Republic of China. 17. 11. 2000. Приступљено 29. 4. 2010. 
  4. ^ Hart-Landsberg, Martin (1998). Korea: Division, Reunification, & U.S. Foreign Policy. Monthly Review Press. стр. 133-138. 
  5. ^ Канадски представник, Ронинг је рекао: Комунисти су дошли у Женеву да преговарају.... Мислио сам да сам дошао на мировну конференцију.... Уместо тога, тежиште је било у потпуности на спречавању да дође до мировног споразума.... Није било изговора за затварање конференције без мировног споразума. Резолуција Молотова....је могла да буде прихваћена као основа за договор од стране већине од шеснаест држава које су се бориле под заставом УН. Halliday, Jon; Cumings, Bruce (1988). Korea, The Unknown War. Pantheon Books. стр. 211. 

Литература

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!