PROFILBARU.COM

анка берус
анка берус
	Анка Берус
Лични подаци
Датум рођења	16. децембар 1903.
Место рођења	Сплит, Аустроугарска
Датум смрти	2. јун 1991. (87 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска, СФР Југославија
Професија	професор
Породица
Супружник	Нико Берус
Деловање
Члан КПЈ од	1934.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	24. јула 1953.
Одликовања

Анка Берус (рођ. Знидарчић; Сплит, 16. децембар 1903 — Загреб, 2. јун 1991) била је професорка, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФР Југославије и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија

Рођена је 16. децембра 1903. године у Сплиту. Основну школу и гимназију завршила је у родном граду, а од 1922. до 1926. године студирала је на Филозофском факултету у Љубљани. Материјалне потешкоће и сиромаштво Анкине обитељи утицали су на то да се врло рано прикључи радничком покрету. Још на студијама припадала је напредном студентском покрету.^[1]

Револуционарно деловање наставља и касније, од 1926. до 1936. године, као професорка гимназије у Сплиту. Због развијања идеја хуманизма, револуционарних и социјалистичких идеја код својих ученика, већ на првим корацима свог педагошког позива долазила је у сукоб са школском управом. Поред тога, Анка је растурала марксистичку литературу, а у јануару 1929. године повезала се са Покрајинским комитетом КПЈ за Далмацију и активно радила у његовој техници. Чланица Комунистичке партије Југославије постала је 1934. године.^[1]

После једне провале 1936. године, била је ухапшена и осуђена од Суда за заштиту државе у Београду на казну робије од две године. Казну је издржавала од 1936. до 1938. године у Пожаревцу. Повратком у Сплит, наставила је са револуционарним радом и већ 1939. године поново је ухапшена и упућена у Лепоглаву. Убрзо је пуштена на слободу, али је из Сплита протерана у Цеље. Ту се повезала са партијском организацијом и наставила са радом у Месном и Среском комитету Комунистичке партије Словеније за Цеље. У Цељу се није дуго задржала, већ је илегално прешла у Загреб и запослила се. Одмах се укључила у рад Синдиката радника и службеника прехрамбене индустрије.^[1]

У време припрема за устанак 1941, као члан Покрајинског комитета „Народне помоћи“ у Загребу, ради на окупљању свих поштених родољуба за борбу против окупатора и домаћих слугу. У тим данима била је један од организатора многобројних кација и диверзија уперених против усташа и Немаца. У марту 1942. године Анка се пребацила на партизанску слободну територију и одржавала везу између илегалних партијских радника у Загребу и партијских организација у НОВ Хрватске. Као чланица Бироа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и инструктор за Хрватско приморје, од марта до августа 1942. године, активно ради на ширењу Народноослободилачког покрета у Приморју, Горском котару и Истри.^[1]

Јуна 1943. године, на Првом заседању Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске изабрана је за већника ЗАВНОХ-а, а од новембра 1943., већник је Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије. Од септембра 1943. до октобра 1944. године руководилац је и члан Повереништва ЦК КПХ за северну Хрватску. По ослобођењу Далмације, крајем 1944. године, постаје члан Обласног комитета КПХ за Далмацију и Обласног Народноослободилачког одбора за Далмацију.^[1]

После ослобођења обављала је низ партијских и државних функција:^[1]

министар у влади НР Хрватске од 1945. до 1949. године
председник Комисије државне контроле НР Хрватске од 1949. до 1950. године
министар финансија НР Хрватске од 1950. до 1953. године
заступник у Сабору СР Хрватске и члан Извршног већа СР Хрватске
члан Политбироа ЦК КПХ, Извршног комитета ЦК СКХ и Централног комитета СКЈ
посланик Савезне скупштине од 1945. до 1963. године
члан Савезног извршног већа од 1953. до 1956. године
председник Републичког одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске
члан Савета федерације

Умрла је 2. јуна 1991. у Загребу, где је сахрањена на гробљу Мирогој.^[2]

Одлуком Скупштине града Загреба 1980. додељена јој је титула почасног грађанина града Загреба.^[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенких одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден Републике са златним венцем, Орден народног ослобођења и др.^[4] Орденом народног хероја одликована је 24. јула 1953. године.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Narodni heroji 1 1982, стр. 72.
^ „In memoriam: Свјетао траг Анке Берус”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 2. 7. 1991. стр. 14.
^ „Počasni građani Grada Zagreba (1945—1990)”. zagreb.hr. n.d.
^ Ko je ko 1957, стр. 55.

Литература

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. COBISS.SR 49275399
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167