PROFILBARU.COM

Пожаревац
Пожаревац;
	Градска кућа Народни музеј Еколошки дом Црква Светог Николе Споменик Милошу Обреновићу Црква Свете Петке Манастир Рукумија Виминацијум
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Регион	Јужна и источна Србија
Град	Пожаревац
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	42.530
— густина	86,62 ст./km2
Агломерација	68.648
Географске карактеристике
Координате	44° 36′ 33″ С; 21° 10′ 34″ И / 44.609166° С; 21.176166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	94 m
Површина	491 km2
	Пожаревац Пожаревац на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Саша Павловић (СНС)
Поштански број	12000; 12102; 12103; 12104; 12105; 12107
Позивни број	+381 (0)12
Регистарска ознака	PO
Веб-сајт
	www.pozarevac.rs

Пожаревац је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Браничевског управног округа. Према попису из 2022. било је 42.530 становника.^[1] Налази се у јужној и источној Србији између три реке — Дунава, Велике Мораве и Млаве.

Географија

Пожаревац је значајан административни, економски и културни центар Србије, налази се на осамдесетак километара југоисточно од Београда. Смештен је између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве и испод брда Чачалица. Територија данашње општине захвата површину од 491 km², од чега чак 39.240 хектара (односно око 80% укупне територије) чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавско и млавско приобаље. Састоји се од 2 градска (град Пожаревац и велики енергетски центар Костолац) и 24 сеоска насеља, у којима живи око 90.000 становника.

Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион. Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.

Добра саобраћајна повезаност и велика природна богатства округа учинили су да Пожаревац постане веома развијен индустријски центар бивше Југославије, али рат и тешка економска ситуација су у последњој деценији 20. века узроковали пропаст значајног дела индустријских постројења. Зато је привреда насеља у лошијем положају а запосленост становништва мања него током поратног развоја. Најпознатије предузеће је прехрамбена фабрика „Концерн здраве хране Бамби“, једина преостала велика фирма. Данас се јавља све више малих предузећа која представљају окосницу развоја региона.

Овде се налази железничка станица Пожаревац.

Историја

Пожаревац се први пут помиње 1467. године у турском дефтеру као село у нахији Лучица које је имало 49 домаћинстава. Био је део мулка (добра у пуној приватној својини) санџак-бега Смедеревског санџака бали-бега Јахјапашића. Место је брзо напредовало и 1476. године у њему су пописане 123 куће, од тога 20 удовичких. Крајем XV или почетком XVI века Пожаревац је запустео и поново је насељен тек 1521-23.^[2]

Место је постало познато после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске. Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).

Процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1860. године чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић).

Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије”, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану. А нека од најзначајнијих имена српске науке и уметности потичу или су значајан део свог живота и каријере провели управо у Пожаревцу ("можемо рећи да у вароши Пожаревцу већина Пожаревљана нису варошани, а већина варошана нису Пожаревљани“ како је то написао М. Миладиновић).

У време Краљевине СХС/Југославије град се развијао споро до друге половине '30-тих, када је подигнута зграда гимназије и планирана градња других објеката.^[3]

На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

Традиционалне манифестације су Љубичевске коњичке игре и Дани глуме Миливоја Живановића.

Дан града Пожаревца и слава Пожаревца је Света Тројица.^[4] Град обележава и 15. октобар дан ослобађања у Првом и Другом светском рату.

У Пожаревцу се налази више образовних институција. Међу знаменитости убраја се Табачка чаршија и Галерија Милене Павловић-Барили.

Административна подела

Пожаревац је административно и политички организован као град са две градске општине, Пожаревац и Костолац. Пожаревац се састоји из следећих месних заједница:

Браћа Вујовић (названа по Радомиру, Војиславу и Гргуру)
Булевар
Бурјан
Горња Мала
Забела
Чеда Васовић
Љубичево
Парк
Радна Мала
Сопот
Ћеба
Чачалица
Васа Пелагић

Демографија

У насељу Пожаревац живи 33.382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39.1 година (37.8 код мушкараца и 40.3 код жена). У насељу има 14622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.85.

Према попису^[2] из 1834. године Пожаревац је трећи град по броју становника (2.941) у Кнежевини (Шабац 3.398 и Београд 7.033). У периоду од 1859. до 1874. године, Пожаревац (5.309 становника у 1859., 6.062 у 1863ј) е био други град по броју становника у Кнежевини Србији (највеће насељено место је имало 18.860 и 14.860 становника) Од 1874. до 1878. године заузима треће место (Шабац 8.028 и Београд 27.605). Након уласка Ниша и Лесковца у састав Србије 1878. године Пожаревац (9.344) постаје пети по величини град, да би према попису из 1884. заузимао четврто место после Лесковца (10.870), Ниша (16.178) и Београда (35.483). Већ 1890. године Пожаревац (11.217) почиње успорени демографски развој, тако да је пада на шесто место, заостајући и за Крагујевцом (12.915) . И поред пада удела у укупном градском становништву, Пожаревац и према попису из 1931. године је трећи град по броју становника у границама бивше Кнежевине Србије.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[5]
Година	Становника
1874.	7.829
1890.	11.271
1895.	11.812
1900.	12.684
1910.	11.700
1921.	10.604
1931.	14.062
1948.	15.474
1953.	18.529
1961.	24.269
1971.	32.828
1981.	39.735
1991.	43.885	41.478
2002.	41.736	44.775
2011.	44.183
2022.	42.530

Етнички састав према попису из 2002.^[6]‍

Срби	38.663	92,63%
Роми	644	1,54%
Југословени	237	0,56%
Црногорци	205	0,49%
Македонци	107	0,25%
Власи	86	0,20%
Хрвати	67	0,16%
Румуни	36	0,08%
Мађари	36	0,08%
Муслимани	34	0,08%
Словенци	28	0,06%
Бугари	27	0,06%
Албанци	21	0,05%
Руси	10	0,02%
Немци	7	0,01%
Словаци	6	0,01%
Украјинци	4	0,00%
Чеси	3	0,00%
Бошњаци	3	0,00%
Русини	2	0,00%
Буњевци	2	0,00%
непознато	1.199	2,87%

Становништво према полу и старости


	м	ж
?	243	230
80+	197	437
75—79	439	749
70—74	756	1.076
65—69	1.002	1.226
60—64	1.022	1.228
55—59	1.040	1.159
50—54	1.664	1.826
45—49	1.723	1.831
40—44	1.387	1.500
35—39	1.247	1.439
30—34	1.389	1.483
25—29	1.487	1.611
20—24	1.472	1.397
15—19	1.361	1.367
10—14	1.218	1.215
5—9	1.191	1.123
0—4	1.008	993
Просек :	37,8	40,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	4.905	5.853	7.580	10.448	12.800	14.412	14.622

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	3.006	3.636	3.049	3.254	1.056	446	114	39	14	8	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	16.429	4.596	10.389	670	632	142
Женски	18.559	3.716	10.506	2.829	1.378	130
УКУПНО	34.988	8.312	20.895	3.499	2.010	272

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	7.962	238	3	805	1.319
Женски	6.883	124	1	108	1.471
УКУПНО	14.845	362	4	913	2.790
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	706	511	1.193	234	716
Женски	161	166	1.258	233	222
УКУПНО	867	677	2.451	467	938
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	74	128	691	319	347
Женски	159	124	519	601	1.316
УКУПНО	233	252	1.210	920	1.663
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	244	0	0	434
Женски	196	0	0	224
УКУПНО	440	0	0	658

Познате личности

Галерија

Зграда СО
Парк и споменик у Пожаревцу
Музеј
Трг ослобођења
Брдо Чачалица
Споменик српским војницима 1912-1918
Пример народне ношње пожаревачког краја, Етно парк Тулба
Пример народне ношње пожаревачког краја, Етно парк Тулба
Воштане фигуре, етно парк Тулба
Улица 27 април

Види још

Референце

^ ^а ^б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022.
^ ^а ^б Александар Крстић, "Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и Јужне Угарске у 15. и првој половини 16. века, Историјски часопис LII (2005), стр. 170, 174
^ "Политика", 23. март 1941
^ Одлука о празнику града Пожаревца и о слави Пожаревца^{[мртва веза]}, Службени гласник града Пожаревца, година XLI, број 1, 20. фебруара 2009.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

Литература

Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.