Priča o zrnu gorušice

Zrno gorušice.

Priča o zrnu gorušice je jedna od kraćih Isusovih parabola, koja poredi carstvo nebesko sa zrnom gorušice.

Zabeležena je u kanonskim jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki, kao i nekanonskom jevanđelju po Tomi. U jevanđeljima po Mateju i Luki neposredno prethodi priči o kvascu, sa kojom deli tematiku rasta nebeskog carstva iz malih začetaka.^[1]

Priča

Po Mateju

Evanđelje po Mateju prenosi sledeću Isusovu priču:

Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj, Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

– Evanđelje po Mateju, 13:31–32 (prevod Vuka Karadžića)

Po Marku

Evanđelje po Marku prenosi sledeće:

Kakvo ćemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati? Ono je kao zrno gorušičino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji; A kad se poseje, uzraste i bude veće od sveg povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.

– Evanđelje po Marku, 4:30–32 (prevod Vuka Karadžića)

Po Luki

Evanđelje po Luki prenosi sledeće:

Kakvo je carstvo Božije? I kako ću kazati da je? Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.

– Evanđelje po Luki, 13:18–19 (prevod Vuka Karadžića)

Po Tomi

Evanđelje po Tomi prenosi sledeće:

Carstvo nebesko je kao gorušičino zrno, najmanje od sveg sjemenja; ali kada padne na obrađenu zemlju, izraste veliko i postane okrilje pticama nebeskim.

– Evanđelje po Tomi, izreka 20

Tumačenja

Stabljika gorušice.

Smatra se da je biljka na koju se odnosi priča crna slačica, velika jednogodišnja biljka visoka do tri metra^[1], koja raste iz poslovično malog semena (čija neznatnost se koristi kao alegorija i na drugim mestima kod Mateja 17:20 i Luke 17:6). Prema rabinskim izvorima, Jevreji nisu gajili ovu biljku u baštama^[1], što je dosledno Matejevom opisu o rastu u polju. Luka, naprotiv, govori da gorušica raste u vrtu, što se objašnjava prilagođavanjem priče za slušaoce van Palestine.^[1]

U stvarnosti, biljka gorušice teško da može služiti kao gnezdo pticama^[2], pa se smatra da je Isus to namerno prenaglasio u svojoj analogiji.^[3]

Postoji i "subverzivan" element ove priče, koji se ogleda u brzom rastu biljke gorušice, što je čini "malignim korovom" sa "opasnim osobinama širenja".^[4] Plinije Stariji u 1. veku naše ere piše da je gorušica iznimno dobra za zdravlje te napominje:

Raste potpuno divlja, premda se poboljšava presađivanjem: ali s druge strane kada je jednom zasađena teško je moguće osloboditi je se, jer semenke kako padnu odmah klijaju.^[5]

Carstvo nebesko je takođe sveprisutno, kao i korov, što može biti još jedan primer Isusovog korišćenja satire.^[6]

Izvori

Priča o zrnu gorušice na Wikimedijinoj ostavi

1. I. Howard Marshall, The Gospel of Luke: A commentary on the Greek text, Eerdmans, 1978, ISBN 0-8028-3512-0, pp. 561.
2. John Nolland, The Gospel of Matthew: A commentary on the Greek text, Eerdmans, 2005, ISBN 0-8028-2389-0, p. 551.
3. Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, p. 526.
4. Michael F. Bird, Jesus and the Origins of the Gentile Mission, Continuum, 2006, ISBN 0-567-04473-4, pp. 73–77.
5. Pliny the Elder, Natural History, translated by Harris Rackham, Loeb, 1950, Book XIX, Chapter LIV.
6. Ben Witherington, The Gospel of Mark: A socio-rhetorical commentary, Eerdmans, 2001, ISBN 0-8028-4503-7, pp. 171–172.