Jedan čovek je imao smokvu posađenu u svom vinogradu, i dođe da traži rod na njoj, ali ne nađe. Tada reče vinogradaru: vidi, ima tri godine kako dolazim i tražim rod na ovoj smokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zašto da još slabi zemlju? Ali mu on odgovori i reče: gospodaru, ostavi je još ove godine, dok okopam oko nje i nađubrim, pa će možda roditi; ako pak ne rodi, poseći ćeš je u buduće.
U Isusovo vreme, smokve su često sađene u vinogradima.[1] Smokva je takođe bila uobičajeni simbol Izraela, pa drvo smokve može označavati Izrael u ovoj priči[2], ili se može odnositi posebno na njegove verske vođe.[1] Uobičajeno tumačenje je da gospodar vinograda predstavlja Boga, a vinogradar Isusa.[2] Poenta priče je da Isus nudi svojim slušaocima još jednu poslednju priliku za pokajanje.[1]
Ova priča se često povezuje sa jednom kasnijom zgodom, kada je Isus prokleo jalovo smokvino drvo da se osuši.[3]