Priča o prijatelju u ponoć (ili priča o upornom susedu) je jedna od poznatih Isusovihalegorijskih priča iz Novog zaveta.
Priča govori o čoveku koji je bez saosećanja ali na kraju popušta zahtevima upornog suseda da mu ne bi više dosađivao. Naravoučenije priče je da treba biti istrajan u molitvi i nikada ne odustati.
Ova priča se nalazi u novozavetnom jevanđelju po Luki (11:5-8).
Ako ko od vas ima prijatelja, pa mu ode u ponoć i kaže mu: prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je prijatelj došao s puta, a ja nemam šta da mu iznesem, a on iznutra odgovori: nemoj da me uznemiravaš, vrata su već zatvorena i moja deca su sa mnom u postelji; ne mogu da ustanem i da ti dam. Kažem vam, ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ustaće zbog njegove bezočnosti i daće mu koliko mu je potrebno.
U nastavku Lukinog jevanđenja, Isus sam razjašnjava značenje svoje alegorijske priče, objašnjavajući da upornost u molitvi rađa plodom:
I ja vam kažem: molite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svako ko moli dobiva, i ko traži nalazi, i otvoriće se onom koji kuca. Koji je to otac među vama, koji će svome sinu, kad zaište hleb, dati kamen? Ili ako zatraži ribu, hoće li mu umesto ribe dati zmiju? Ili ako zaište jaje, hoće li mu dati skorpiju? Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole.
– Evanđelje po Luki, 11:9-13 (prevod Emilijana Čarnića)
Tumačenja
U ovoj priči se kod Luke i Mateja daju sledeće metafore:
Kada čovek traži hleb teško da ćete mu dati kamen (Matej),
Kada čovek traži ribu teško da ćete mu dati zmiju,
Kada čovek traži jaje teško da ćete mu dati škorpiju.
Iako navedeni predmeti mogu isprva izgledati kao potpuno nepodesni parovi, to nije slučaj – uobičajeni hleb u to vreme je bila mala okrugla vekna koja podseća na kamen, uobičajena riba u toj oblasti je bila Clarias lazera, vrsta barskog soma koja podseća na zmiju, dok bela škorpija ima telo nalik jajetu, sa srazmerno malim nogama, kleštima i žaokom. Svako od ovih poređenja ukazuje da ljudi na iskanje hrane ne odgovaraju nejestivim i beskorisnim predmetima, ili opasnim stvorenjima.
Zaključak je da će naše traženje naići na pozitivan odgovor, čak iako su ljudi zli, pa ipak se mnogi zli ljudi dobro ponašaju prema svojoj deci, a bog nije zao. Isusove reči „vi budući zli“ neki tumače da se odnose na sve ljude, drugi da se osnosi samo na neke ljude, a Fowler tumači da je to samo u poređenju sa Bogom.[1]
Dok kod Mateja piše da nam Boga daje „dobre stvari“, kod Luke piše da nam Bog daje „duha svetoga“. Neki naučnici smatraju da je Matej bliži originalnoj Isusovoj izreci[2], dok drugi smatraju da je verodostojnija kod Luke.[3]
Džoel Grin smatra da uvodnu frazu ("ko od vas ima prijatelja?") treba shvatiti u smislu "možete li zamisliti takvog prijatelja?", (odnosno "ima li takvog prijatelja?"), i da je njena namera empatički odgovor "ne!", jer ni jedan prijatelj ne bi odbio pomoć u takvoj situaciji.[4] Bilo kako bilo, Isus zaključuje da čak iako prijateljstvo nije dovoljan motiv, ipak ćemo dobiti pomoć bar zbog upornosti i dosađivanja.[4] Ova Isusova alegorijska priča predstavlja podsticaj na molitvu njegovim učenicima.[5]Priča o nepravednom sudiji ima slično naravoučenje.[6]
Izvori
↑Fowler, Harold. The Gospel of Matthew: Volume One. Joplin: College Press, 1968
↑Hill, David. The Gospel of Matthew. Grand Rapids: Eerdmans, 1981
↑Luz, Ulrich. Matthew 1-7: A Commentary. trans. Wilhlem C. Linss. Minneapolis: Augsburg Fortress, 1989.
