Mary Louise Streep, poznatija kao Meryl Streep (Summit22. lipnja1949.) je višestruko nagrađivana američka filmska, kazališna i televizijska glumica. U kazalištu je debitirala predstavom iz 1971., The Playboy of Seville, a 1977. prvi se put pojavila na televiziji u filmu The Deadliest Seasone. Prvi film bio joj je Julia iz 1977., u kojem je nastupila s Jane Fonda i Vanessom Redgrave.
Komercijalni i kritički uspjeh došao je s ulogama u filmovima Lovac na jelene s Robertom De Nirom i Kramer protiv Kramera s Dustinom Hoffmanom, a za potonji je dobila svog prvog Oscara. U karijeri je dobila dva Oscara, šest Zlatnih globusa, nagradu Grammy i BAFTA nagradu. Drži rekord po broju nominacija za Oscara s njih 14. Streep se smatra jednom od najcjenjenijih i najtalentiranijih glumica svih vremena. Jedna od je od rijetkih glumaca koji su dobili sve tri najvažnije filmske nagrade (Oscar, Zlatni globus i Nagradu udruženja filmskih glumaca).
Pohađala je versku školu „Bernards“, a diplomirala je glumu 1971. na koledžu „Vassar“. Tu je privukla pažnju glumice Džin Artur,[2] koja joj je povremeno davala savete i instrukcije. Nekoliko godina kasnije magistrirala je umetnost na Univerzitetu „Jejl“. Za vreme školovanja na Jejlu dobila je i prve uloge: glumila je Helenu u predstavi San letnje noći, a potom osamdesetogodišnju nepokretnu ženu u kolicima.[3]
Karijera
1971 - 1980: „Lovac na jelene“ i „Kramer protiv Kramera“
Nakon diplomiranja na Jejlu, nastupila je u nekoliko njujorških predstava kao što su „Henri Peti“ i „Ukroćena goropad“,[4] gde joj je partner bio Raul Hulija. U predstavi „Mera za meru“ igrala je pored Džona Kazalea sa kojim se ubrzo verila. Nastupila je i na Brodveju u komediji „Srećan kraj“ po delu Bertolta Brehta. Godine 1976. počela je da se interesuje za dobijanje filmskih uloga. Na kastingu za film „King Kong“ reditelj filma je, ugledavši Stripovu, na italijanskom rekao: „Zašto ste mi doveli ovo stvorenje? Ružna je!“, ali je bio vrlo iznenađen kada mu je Meril odgovorila na tečnom italijanskom.[5]
Njena prva filmska uloga bila je u drami „Džulija“Freda Zinemana. Radilo se o maloj ulozi, ali za nju vrlo značajnoj.[6] Tada je živela u Njujorku sa Džonom Kazaleom kome su iste godine lekari dijagnostikovali rak kostiju.[7] Kazale je sledeće godine dobio ulogu u filmu „Lovac na jelene“Majkla Čimina. Iako nije bila previše zainteresovana za taj film, prihvatila je sporednu ulogu kako bi na snimanju bila sa verenikom.[7] Filmski kritičari su visoko ocenili njenu izvedbu: nominovana je za nagradu BAFTA i nagradu Zlatni globus, kao i za prvi Oskar u karijeri. Iste godine je, zbog finansijskih poteškoća, prihvatila ulogu arijevke udate za jevrejina u TV-filmu „Holokaust“. Zbog snimanja se preselila u Evropu, dok je Kazale ostao u Njujorku. U to vreme bolest se naglo pogoršala i Džon Kazale je umro 12. marta1978.[7] - samo nekoliko dana po povratku Stripove u SAD. Tada je izjavila da jedino rad može olakšati njenu patnju.[3] Tako je prihvatila uloge u filmu „Zavođenje Džoa Tinana“ i u predstavi „Ukroćena goropad“.
Iste godina dobija sporednu ulogu u romantičnoj drami „Menhetn“ sa Vudijem Alenom i Dajanom Kiton. Kasnije je izjavila da joj je Alen strogo zabranio svaku improvizaciju tokom snimanja, makar to bila jedna reč.[3] Ubrzo je prihvatila i glavnu žensku ulogu u filmu „Kramer protiv Kramera“. Smatrala je da je lik Džoane Kramer previše zao, pa je reditelj Robert Benton prepravio scenario, davši njenom liku humanije karakteristike.[8]Dastin Hofman, koji je tumačio lik Teda Kramera, rekao je o Meril Strip: „Izuzetno je vredna, skoro opsesivno! Ne misli ni na šta drugo sem na posao!“.[9]
Nakon dve nominacije za Oskara, Meril Strip je počela dobijati sve kvalitetnije uloge.[10] Prva od takvih uloga bila je u filmu „Žena francuskog poručnika“ reditelja Karela Rajša iz 1981. U tom filmu Stripova je glumila dve ličnosti - Saru i Anu. Sara je žena iz doba kraljice Viktorije, a Ana - mlada glumica koja će 1980. glumiti Saru. Ljubavne priče dveju žena su skoro identične i odvijaju se paralelno, s tom razlikom što će se jedna od njih završiti tragično. Ovom ulogom Stripova je zaslužila treću nominaciju za Oskara, kao i nominaciju za Zlatni globus. Iako nije osvojila nijednu od nagrada za koje je bila nominovana, Meril Strip je svojim nastupom u Ženi francuskog poručnika skrenula na sebe pažnju britanskih filmskih kritičara i javnosti, što je materijalizovano nagradom BAFTA za najbolju glavnu ulogu koju je glumica dobila 1982. Ispostaviće se da je to jedina britanska filmska nagrada koju je Meril Strip dobila u toku cele svoje glumačke karijere.[11]
1981 - 1990: „Sofijin izbor“ i „Moja Afrika“
Drugog Oskara u karijeri, a prvog za glavnu ulogu, Stripova je dobila 1982. za ulogu Sofi Zavistovski u drami Alana Pakule„Sofijin izbor“. Sofi je mlada Poljakinja koja je u Drugom svetskom ratu preživela genocid.[12] Uloga je prvobitno bila nuđena Ursuli Andres,[13] ali je Stripova nekako nabavila kopiju scenarija, detaljno proučila lik Sofije i onda otišla do Alana Pakule, reditelja filma i preklinjala ga da joj dodeli ulogu.[13] Scene izbora snimala je samo jedanput i nije želela ponavljanja, jer su joj te scene, kako je rekla, bile „izuzetno bolne i emocionalno iscrpljujuće“.[13] I kritika i publika su hvalili njenu izvedbu, a pored Oskara, glumica je dobila još i Zlatni globus za najbolju glavnu ulogu, dok je nagrada BAFTA, za koju je bila nominovana, ipak otišla u ruke Džuli Volters.
Njena karijera i nakon Sofijinog izbora ide uzlaznom putanjom, da bi tako, za ulogu u drami „Silkvud“, po peti put bila nominovana za Oskara. Radilo se o prvom filmu biografskog žanra u njenoj karijeri i u njemu tumači lik političke aktivistkinje Karen Silkvud.[14] Usledile su uloge u romantičnom „Zaljubljivanju“,[15] gde joj je partner bio Robert de Niro, zatim u britanskoj drami „Obilje“,[16] da bi 1985. tumačila lik Karen Bliksen u romantičnoj drami „Moja Afrika“ sa Robertom Redfordom u sporednoj ulozi. Film je komercijalno bio izuzetno uspešan zaradivši 128.500.000 dolara.[17] Sudeći po povoljnim reakcijama filmskih kritičara, kao i po nagradama za koje je bila nominovana, radi se o jednom od najboljih filmova koje je snimila.[18][19] Po šesti put je bila nominovana za Oskara, a filmsku romansu između nje i Redforda Američki filmski institut je proglasio za trinaestu najlepšu romansu svih vremena.
Meril Strip je i devedesetih nastavila da bira veoma različite uloge. Najpre je dobila ulogu u drami „Razglednice iz pakla“, snimljenoj po romanu Kari Fišer.[22] U sporednoj ulozi je bila Širli Maklejn. Stripova je 1991. glumila u filmu „U odbranu života svog“ - romantičnoj komediji sa elementima fantastičnog. Sledeće godine je na nagovor dugogodišnje prijateljice Goldi Hon, snimila crnu komediju „Smrt joj pristaje“.[3] Pored njih dve, sporedne uloge u filmu tumače Brus Vilis i Izabela Roselini. Iako je film dobio generalno loše kritike,[23] postao je veliki bioskopski hit zaradivši 150 miliona dolara u bioskopima.[24] Dve godine kasnije igrala je Gejl u trileru „Divlja reka“. Za poslednja dva pomenuta filma nominovana je za Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu. Biograf Karen Holinger je opisala ovaj deo karijere Meril Strip kao period kada su popularnost i kvalitet njenih filmova opali.[25] Stripova je na to rekla da su se njene mogućnosti smanjile kada se preselila u Los Anđeles, kako bi bila sa porodicom.[25]
Ipak, 1995. Meril je igrala u jednom od najuspešnijih filmova u njenoj karijeri. To je bila ljubavna drama „Mostovi okruga Madison“, gde joj je partner bio Klint Istvud, koji je ujedno bio i režiser filma. Film je zaradio 182 miliona dolara širom sveta te tako devetostruko premašio svoj budžet.[26] Stripova je za ulogu Frančeske Džonson, devojke koja je sa čovekom svog života provela samo četiri dana, što je bilo dovoljno da u njega bude zaljubljena do kraja života,[27] bila nominovana za Zlatni globus, Oskar i Nagradu Udruženja glumaca za najbolju glumicu.
Godine 2008. Stripova je snimila dva izuzetno uspešna filma.[42][43] Prvi je bio mjuzikl „Mamma Mia!“, baziran na hitovima grupe ABBA. Zaradivši 610 miliona dolara u bisokopima širom sveta, ovo je treći najkomercijalniji mjuzikl svih vremena, i rekorder kada je u pitanju zarada filmova Meril Strip.[44] Glumačku ekipu ovog ostvarenja činili su još i Kolin Fert i Pirs Brosnan. Drugi film je drama „Sumnja“, sa Filipom Simorom Hofmanom i Ejmi Adams u sporednim ulogama. Ovde Meril glumi konzervativnu i strogu kaluđericu Alojšis Buvije, koja je zahvaljujući svojoj pronicljivosti uspela da otkrije seksualno zlostavljanje u religioznoj školi, u kojoj radi kao direktor.[45] Za svoj performans, dobila je Nagradu Udruženja glumaca i Nagradu filmske kritike, a bila je nominovana za Zlatni globus, BAFTA nagradu i jubilarni, petnaesti po redu Oskar[46], posle trideset godina na filmu.[47]
U julu 2010, objavljeno je da će Meril igrati glavnu ulogu u filmu „Čelična dama“.[49] Ova biografska drama će obuhvatiti period života britanske premijerke Margaret Tačer za vreme Foklandskog rata.[50]
Pozorište
Stripova je debitovala u pozorištu predstavom „Seviljski plejboj“1971. godine,[51] da bi 1976. godine nastupala u komadima Tenesija Vilijamsa„Dvadeset sedam vagona punih pamuka“[52] i Artura Milera „A Memory of Two Mondays“,[52] za koju je bila nominovana za nagradu Toni za najbolju glavnu glumicu u predstavi. Igrala je i u dramama „Višnjik“ i „Galeb“,[3]Antona Pavloviča Čehova, kao i u predstavi „Srećan kraj“Bertolda Brehta. Pošto je njena filmska karijera krajem sedamdesetih doživela doživela bum, Meril je odlučila da prestane sa radom u pozorištu.
Nakon filma „Mamma Mia!“, pesma Mamma Mia grupe ABBA, ali u interpretaciji Meril Strip, ponovo je postala izuzetno popularna, pa je sledeće godine Stripova nominovana za Gremi za svoj rad u pomenutom mjuziklu. Ovo je bila njena peta nominacija za tu nagradu.[55]
Akcenti i dijalekti
Stripova je poznata po svojoj sposobnosti da uspešno imitira govor drugih dijalekata.[56] U filmu „Moja Afrika“ njen engleski je poprimio danski akcenat, a u drami „Sofijin izbor“, gde je glumila poljakinju, govorila je engleski i nemački, i u oba uspela da unese prizvuk slovenskog izgovora. Za film „Ples u Lughnasi“ izvežbala je irski, a za „Mostove okruga Medison“ - italijanski naglasak. Za ulogu novozelanđanke u filmu „Plač u tami“, preslušavala je snimke sa suđenja Lindi Čemberlejn, kako bi svoj govor što više približila njenom. Njen britanski engleski u filmovima „Obilje“ i „Žena francuskog poručnika“ bio je prominentan.
Privatni život
Bila je verena sa glumcem Džonom Kazaleom, ali je on umro 1978. godine od raka kostiju. Iste godine, 15. septembra, udala se za Dona Gamera,[57] sa kojim ima četvoro dece: Henrija Volfa, Meri Vilu, Grejs Džejn i Luizu Džejkobson.[58]
Na pitanje koliku ulogu u njenom životu ima religija, Meril je odgovorila: „Ne pratim doktrine. Ne pripadam ni jednoj crkvi, hramu, sinagogi ili ašramu“.[59]
Streep drži rekord po broju nominacija za Oscara, njih 14. Prvi put je nominirana 1979. za film Lovac na jelene. 11 od 14 nominacija bilo je za najbolju glavnu glumicu, a 3 za sporednu.
Osim toga, drži rekord i sa 7 osvojenih Zlatnih globusa za film. Prva je po broju nominacija za Zlatni globus (25).