PROFILBARU.COM

стјепан абрлић стева
стјепан абрлић стева
	Стјепан Абрлић Стева
Лични подаци
Датум рођења	10. април 1913.
Место рођења	Дрежник, код Карловца, Аустроугарска
Датум смрти	12. април 1943. (30 год.)
Место смрти	Лисовић, код Барајева, Србија
Професија	каменорезачки радник
Деловање
Члан КПЈ од	пре рата
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	9. октобра 1953.

Стјепан Абрлић Стева (Дрежник, код Карловца, 10. април 1913 — Лисовић, код Барајева, 12. април 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 10. априла 1913. године у селу Дрежнику, код Карловца. Неколико година пред рат, Стјепан Абрлић је радио у Београду као каменорезачки радник.^[1]

Пре одласка у Космајски партизански одред, августа 1941. године, као члан једне од диверзантских група у окупираном Београду учествовао је у паљењу окупаторске штампе, камиона и гаража; вршио је и друге сличне акције.^[1]

По доласку у одред био је најпре борац, а затим десетар. После прве непријатељске офанзиве, крајем 1941. године, прешао је са Одредом у Санџак, али се фебруара 1942. године вратио и ускоро постао курир између Окружног комитета КПЈ за Младеновац и срезова - Шумадије.^[1]

Био је један од најхрабријих бораца у Одреду. Одред му је поверавао најтеже задатке и увек био сигуран да ће их он извршити. Приликом повратка одреда из Санџака, у околини Ваљева и Рудника, у селу Трешњевици, својим примером је повукао све борце да јуришају на надмоћнијег непријатеља. Половином фебруара 1942. године, у селу Живковцу, Одред се ноћу, изненада, сукобио се са јаким четничким снагама. Сналажљив и хладнокрван, Стева је први почео да баца бомбе на четнике. Придружили су му се и остали партизани. За непун час било је разбијено пет стотина четника. Истакао се, исто тако, и у борбама у Бељини и Дучини.^[1]

Као курир, Стева се неуморно и неустрашиво пробијао кроз заседе и фашистичка упоришта успостављајући и одржавајући прекинуте везе између Младеновца и Шумадије. Радио је и на пребацивању бораца из Београда и других места у одред. Десетине бораца, захваљујући њему, успешно су се пребациле у партизане.^[1]

Када је веза између Космаја и Шумадије била учвршћена, Стева је почетком 1943. године, био одређен за политичког комесара једне чете у Космајском партизанском одреду.^[1]

Дана 12. априла 1943. године чету су у селу Лисовићу, код Барајева, напале и опколиле јаке снаге Немаца и Српског добровољачког корпуса (љотићевци). При пробоју из обруча, Стева је налазећи се у првим линијама чете погинуо у јуришу.^[1]

Указом председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита 9. октобра 1953. проглашен је за народног хероја.^[1]