PROFILBARU.COM

јоцо тарабић
јоцо тарабић
	Јоцо Тарабић
Лични подаци
Датум рођења	7. јануар 1916.
Место рођења	Тржић, код Слуња, Аустроугарска
Датум смрти	8. новембар 1995. (79 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	Југословенска војска ; НОВ и ПО Југославије ; Југословенска народна армија; 1941 — 1974.
Чин	генерал-потпуковник
У току НОБ	командант 8. кордунашке дивизије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Јоцо Тарабић (Тржић, код Слуњ, 7. јануар 1916 — Београд, 8. новембар 1995), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 7. јануара 1916. године у селу Тржићу, код Слуња, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном селу, а трговачко звање стекао у Винковцима. Извесно је време радио у Тржићу и Огулину, а 1936. године је отишао у војску, у којој је завршио Подофицирску и Пилотску школу.

Почетак Другог светског рата у Југославији затекао га је у чину наредника-пилота. Априла 1941. године, успео је да побегне из сабирног логора у Загребу и вратио се кући у Тржић. У данима успоставе НДХ, био је сведоком усташких злочина над локалним српским становништвом. Иако никад пре није имао контакта са комунистичким идејама, убрзо је ступио у контакт са комунистима у свом крају и укључио се у припреме за оружани устанак.

Био је један од првих бораца партизанског одреда „Тржић”, затим борац у Тоболићкој чети Трећег батаљона Другог кордунашког партизанског одреда. У току рата био је на разним војним дужностима:

командир Првог партизанског одреда „Тржић“,
оперативни официр и заменик команданта Трећег батаљона Другог кордунашког одреда,
заменик и командант Прве кордунашке бригаде,
начелник Штаба Осме кордунашке дивизије,
шеф оперативног одељења Четвртог хрватског корпуса,
командант Осме ударне кордунашке дивизије.

Августа 1941. године истакао се у рушењу моста на Мрежници, код Тржића, где је с осталим борцима цео дан задржавао чету жандара и домобрана, који су били послани у појачање домобранској посади у Примишљу. Почетком 1942, Тарабић је заједно с командантом Трећег батаљона Другог кордунашког одреда, Мићом Бараћем, на челу јединице јуришао на утврђену жандарску посаду у Тржићу. Након погибије команданта Бараћа, Јоцо је преузео команду над одредом. Након пада посаде и заробљавања жандара и муниције, био је похваљен и постављен за оперативног официра Трећег батаљона. Надаље се истакао 1943. године у биткама код Цетинграда, Кладуше и Цазина, у нападу на Ласињу, на јако усташко упориште Крашић, у борбама за Бихаћ, Дубраву, Босиљево, Перјасицу, у борби против 372. легионарске дивизије код Трошмарије, затим у борбама на Жумберку и у операцијама за ослобођење Југославије у Истри и код Трста.

Током рата је био рањаван више пута. Први пут је лако рањен у Тоболићу 1942. године, а 1944. тешко у борби с немачким војницима код Крашића. После излечења је наставио борбу. Поново је био тешко рањен 2. августа 1945. код Звечаја, у борбама против убачених усташких крижарских група.

После завршетка рата, остао је у служби у Југословенској народној армији (ЈНА). Вршио је функцију начелника Инвалидског одељења Пете армије, начелника одељења у Персоналној управи ЈНА, одговорног уредника часописа „Војни гласник“ и начелника Војно-издавачког завода ЈНА. Завршио је Вишу војну академију ЈНА. Пензионисан у чину генерал-потпуковника ЈНА, 1974. године.

Био је активан и у раду друштвено-политичких организација. У два мандата је био посланик у Сабору СР Хрватске. Био је председник Савеза за спорт и рекреацију инвалида Србије.

Умро је 8. новембра 1995. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем, два Ордена за храброст и Орден партизанске звезде са пушкама. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

Војна енциклопедија (књига друга). Београд, 1972. година.
Народни хероји Југославије. Љубљана — Београд — Титоград: Партизанска књига — Народна књига — Побједа. 1982.