Привремене институције самоуправе

Привремене институције самоуправе
енгл. Provisional Institutions of Self-Government
Преглед
Успостављена	15. мај 2001.
Држава	Србија
Веб-сајт	Архивирани веб-сајт

Привремене институције самоуправе (енгл. Provisional Institutions of Self-Government; алб. Institucionet e Përkohshme të Vetëqeverisjes; скраћено ПИС) органи су регионалне и локалне самоуправе на Косову и Метохији, које је успоставио УНМИК доношењем Уставног оквира за привремену самоуправу од 15. маја 2001. године.^[1]

Историја

Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација (1999), подручје Аутономне Покрајине Косово и Метохија стављено је, по завршетку рата на Косову и Метохији, под управу Уједињених нација.

Резолуцијом 1244 установљена је Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову (УНМИК) са задатком да надгледа развој „привремених, демократских институција самоуправе” на Косову и Метохији. УНМИК је већ 1999. године успоставио Полицију Косова, под надзором међународне заједнице. Заједничка привремена административна структура (ЗПАС) успостављена је у мају 2000. године. У мају 2001. године УНМИК је прогласио Уставни оквир за привремену самоуправу којим су успостављене привремене институције самоуправе (ПИС). Исте године су одржани и први избори за представнике у привременим институцијама. После избора, УНМИК је почео да преноси разне административне надлежности на ПИС.

Резолуција 1244 из 1999. године дефинисала је Косово^[а] као део територије Савезне Републике Југославије, која је 2003. године трансформисана у Државну заједницу Србије и Црне Горе, а чији је континуитет 2006. године наследила Република Србија. Исте године отпочели су и нови међународни преговори о политичком статусу Косова и Метохије.

У периоду од 2001. до 2008. године, питање о учествовању или неучествовању у изборима и раду органа ПИС било је једно од најзначајнијих политичких питања за косовско-метохијске Србе. Упркос обавезама КФОР-а, УНМИК-а и разним формално проглашеним правима, Срби су на том подручју били изложени константном насиљу и систематском прогону, што је кулминирао мартовским погромом (2004).^[2]

Посланици албанске народности у Скупштини Косова једнострано су 17. фебруара 2008. године прогласили независност и стварање Републике Косово,^[б] а потом је усвојен и Устав Републике Косово који је ступио на снагу 15. јуна 2008. године, чиме је албанска страна престала да примењује првобитни Уставни оквир из 2001. године.^[3]

Иако су поменуте одлуке биле у супротности са Уставним оквиром, реакција УНМИК-а је изостала. Упркос трансформацији органа ПИС у органе самопроглашене Републике Косово, државне власти Србије су наставиле да третирају новостворене органе као део претходно успостављеног правног поретка који је дефинисан Уставним оквиром.^[4]

Структура

Према Уставном оквиру из 2001. године, привремене институције самоуправе су чиниле:

• Председник Косова (енгл. President of Kosovo), једини орган ПИС у чијем се званичном називу помиње Косово.
• Скупштина (енгл. Assembly), коју чини 120 посланика, од којих је 10 мандата намењено за Србе и 10 за друге етничке мањине.
• Влада (енгл. Government), са председником Владе кога именује Председник и одобрава Скупштина.
• Судови, односно правосудни систем чији састав именује шеф УНМИК-а са листе коју је усвојила Скупштина након што је предложи Судски и Тужилачки савет.^[5]

Избори

На основу Уставног оквира из 2001. године одржана су три изборна циклуса за привремене институције самоуправе:

• Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2001.
• Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2004.
• Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2007.

Види још

• Заједничка привремена административна структура
• Уставни оквир за привремену самоуправу
• Политички систем Косова и Метохије
• Политички статус Косова и Метохије
• Историја Косова и Метохије
• Срби на Косову и Метохији
• ЕУЛЕКС

Напомене

1. Уједињене нације су избациле реч „Метохија” из назива, оставивши само „Косово”
2. Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

1. Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu (2001)
2. Батаковић 2008, стр. 227-243.
3. „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2010-08-21. г. Приступљено 2012-08-19. 
4. Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини (2023)
5. „UNMIK – Civil Administration”. 2008. Архивирано из оригинала 2008-03-11. г. Приступљено 2008-02-20. 

Литература

• Анђелковић, Зоран (2006). Година истине: Привремено извршно веће АП Косово и Метохија: октобар 1998-октобар 1999. године. Београд: АС Медија. 
• Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243. 
• Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue. 
• Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945. 

Спољашње везе

• Структура привремених институција самоуправе (УНМИК)
• Списак привремених институција самоуправе (УНМИК)