По мартовској револуцији која је натерала Фердинанда I да потпише устав су словеначки револуционари видели могућност за већа права као и остали народи којима су владали Хабзбурзи.
План и програм идеологије је настајао на више места. Међу првима је захтеве обликовао 17. марта1848. у КлагенфуртуМатија Мајар Зиљски. Објављени су 29. марта. На тај исти дан су бечки Словенци предали захтеве у име Крањске. Касније је долазило до спремнији и одлучни програми као што је петиција Словенаца из Граца. Најзначајнији представници словеначке стране су били Петер Козлеј, Фран Миклошич, Матија Мајар Зиљски и Јанез Блајвајс. Врхунац идеологије је била предаја захтева аустијској скупштини. Када је парламент распуштен и уведена централистична власт 4. марта1849. цела идеја је постала беспредметна.
Стане Гранда, Prva odločitev Slovencev za Slovenijo : dokumenti z uvodno študijo in osnovnimi pojasnili. Korenine. Ljubljana, 1999;
Василиј Мелик, »Ideja Zedinjene Slovenije 1848-1991«, v Slovenija 1848-1998: iskanje lastne poti, ur. Stane Granda in Barbara Šatej. Ljubljana, 1998. S. 15-20.
--, »Slovenski državnopravni programi 1848-1918«, v Slovenci in država, ur. Bogo Grafenauer idr. Razprave – Dissertationes, 17. Ljubljana, 1995. S. 67-72;
Јанко Прунк, Slovenski narodni programi : Narodni programi v slovenski politični misli od 1848 do 1945. Ljubljana, 1986;
Фран Цвитер, »Slovenski politični prerod XIX. stoletja v okviru evropske nacionalne problematike«, v O slovenskem narodnem vprašanju, ur. Vasilij Melik. Ljubljana, 1990. S. 228-314.