Рођен је 1. јуна1941. године у селу Равни, код Ужица, у породици Драгослава и Милијане, као једно од шесторо деце (имао је три сестре и два брата). Ојданићев отац се борио у Народноослободилачкој борби, потом је био командир Народне милиције у Чајетини, а 1945. отишао је у Обласни комитет КПЈ у Ужицу и потом био потпредседник Ужичког среза.[1]
Прву службу добио је у Ђаковици, после чега је службовао у Сарајеву, Призрену и на крају у Приштини. Током немира Албанаца1981. године, био је политички комесар Приштинског корпуса. У трупи је обављао и низ других дужности, од начелника Штаба, заменика команданта и команданта 549. пролетерске пешадијске бригаде, команданта Ужичког корпуса, начелника Штаба и заменика команданта Прве армије.[2]
У Генералштабу Оружаних снага СФРЈ, Ојданић се такође налазио на одговорним позицијама. Био је начелник Одељења за оперативне послове Сектора за Копнену војску ЈНА и начелник Одељења за обуку, те заменик начелника Четврте управе Генералштаба ЈНА.[2]
Године 1992. године био заменик команданта 37. корпуса ЈНА, потоње ВЈ, са командом у Ужицу. У чин генерал-мајора произведен је 20. априла1992. године и постао је командант Ужичког корпуса. Под његовом командом Ужички корпус је ангажован у војним операцијама у источној Босни у време рата у Босни и Херцеговини. Ужички корпус је уз слаб отпор ушао у Вишеград и Рудо и победио снаге Мурата Шабановића, који је држао таоце у унутрашњости бране хидроелектране на Дрини и претио њеним дизањем у ваздух.[3] Након успешно изведене операције, доставио је помоћ Установи за децу ометену у развоју.[1]
За изванредне резултате које је постизао на свим дужностима, оцењиван је оценом "нарочито се истиче" и "одличан", и добио је велики број одликовања и признања:
Године 1986. добио је Награду 22. децембар, када је за најбољу у Југословенској народној армији проглашена бригада којом је командовао, а такође су јединице чији је командант био више пута биле проглашене за најбоље, како у својим саставима, тако и на Војној академији Копнене војске ЈНА.[2]