Арабијско море

Арабијско море
Координате14° С; 65° И / 14° С; 65° И / 14; 65 14° С; 65° И / 14° С; 65° И / 14; 65
Типморе
Земље басенаИндија
Иран
Малдиви
Оман
Пакистан
Сејшели
Сомалија
Шри Ланка
Јемен
Макс. ширина2.400 km (1.500 mi) km
Површина3.862.000 km2 (1.491.000 sq mi) (3.600.000 до 4.600.000 km² у разним изворима) km2
Макс. дубина4.652 m (15.262 ft) m
ОстрваОстрво Астола, Басаварај Дурга, Лакшадвип, Масира, Пирам, Пиротан, Сокотра
Водена површина на Викимедијиној остави

Арабијско море (Арапско море, арап. اَلْبَحرْ ٱلْعَرَبِيُّ) је северозападни део Индијског океана.[1] Ограничавају га Индија на истоку, Пакистан на северу, Арабијско полуострво на западу, на југу његову границу представља линија између рта Гардафуј у Сомалији[2] рта Коморин на крајњем југу Индије.[3]

На северозападу се сужава у Омански залив који га повезује са Персијским заливом преко Ормуског мореуза, а на југозападу се сужава у Аденски залив који га повезује са Црвеним морем преко мореуза Баб ел Мандеб.

Максимална ширина Арабијског мора је 2.400 km, а највећа дубина 4.562 m. Инд је највећа река која се улива у Бенгалски залив[1], друге веће реке су Нармада, Тапти и Махи. Централни део индијске обале која излази на Арабијско море се назива „Конкан”, а јужни део се назива „Малабар”. Арабијско море је део важног пута између Европе и Азије преко Суецског канала. Земље које излазе на њега су Индија, Пакистан, Иран, Оман, Јемен, Сомалија и Малдиви. Највећи градови на његовим обалама су Мумбај (бивши Бомбај), Сурат, Мангалор и Кочи у Индији, Карачи и Гвадар у Пакистану, и Аден у Јемену.[1] Најпознатије плаже Арабијског мора су: плаже Карачија, плаже Гое, Јуху плаже код Мумбаја и Ковалам плажа код Керала.

Географија

Површина Арапског мора је око 3.862.000 km2 (1.491.130 sq mi).[4] Максимална ширина мора је око 2.400 km (1.490 mi), а највећа дубина је 4.652 m (15.262 ft). Највећа река која се улива у ово море је река Инд.

Поглед из ваздуха на Арабијско море изнад Бомбаја/Мумбаја, Индија
Арабијско море код Карачија, Пакистан

Арабијско море има два важна крака — Аденски залив на југозападу, који се повезује са Црвеним морем кроз мореуз Баб-ел-Мандеб; и Омански залив на северозападу, повезујући се са Персијским заливом. На индијској обали постоје Камбејски и Качки залив.

Кроз Арабијско море су пролазиле многе важне поморске трговачке руте од 3. или 2. миленијума пре нове ере. Главне морске луке укључују луку Кандла, Мандра, Пипавав, Дахеј, Хазира, Мумбај, Нава Шева (Нави Мумбај), Мормугао (Гоа), Њу Мангалор и Кочи у Индији, луку Карачи, Касим, и Гвадар у Пакистану, луку Чабахар у Ирану и луку Салалах у Оману. Највећа острва у Арабијском мору су Сокотра (Јемен), Масира (Оман), Лакшадвип (Индија) и острво Астола (Пакистан). Земље са обалама на Арабијском мору су Јемен, Оман, Пакистан, Иран, Индија и Малдиви.[4]

Лимити

Међународна хидрографска организација дефинише границе Арабијског мора на следећи начин:[5]

Пограничне земље и земље слива

Пограничне и земље слива:[6][7]

  1.  Индија - 2.500 km обале
  2.  Пакистан - 1.050 km обале
  3.  Иран
  4.  Малдиви
  5.  Оман
  6.  Јемен
  7.  Сомалија

Алтернативни називи

Арабијско море историјски и географски су арапски и европски географи и путници помињали под различитим именима, укључујући Еритрејско море, Индијско море, Оманско море,[8] Персијско море у параграфима бр. 34-35 Путовања.[9] У индијском фолклору се помиње као Дарја, Синду Сагар и Арабијска Самудра.[10][11][12]

Арапски географи, морнари и номади су ово море називали различитим именима, укључујући Акзарско (Зелено) море, Бахре Фарс (Персијско море), Океанско море, Хиндуско море, Макранско море, Оманско море; међу њима Закарија ел-Казвини, Ал-Масуди, Ибн Хавкал и Хафизи Абру. Они су написали: „Зелено море и Индијско море и Персијско море су једно море и у овом мору постоје чудна створења.” У Ирану и Турској људи га зову Оманско море.[13] У Периплусу Еритрејског мора, као и на неким древним картама, Еритрејско море се односи на читаву област северозападног Индијског океана, укључујући и Арабијско море.[14]

Зона минимума кисеоника

Фитопланктон цвета у Арабијском мору
Зими цвета фитопланктон у Арабијском мору (NASA)

Арабијско море има једну од три највеће светске океанске минималне зоне кисеоника (ОМЗ), или „мртве зоне“, заједно са источним тропским северним Пацификом и источним тропским јужним Пацификом. ОМЗ имају веома низак ниво кисеоника, који се понекад не може открити стандардном опремом.[15] ОМЗ Арапског мора има најниже нивое кисеоника на свету, посебно у Оманском заливу.[16] Узроци ОМЗ-а могу укључивати непречишћену канализацију, као и високе температуре на Индијском потконтиненту, које појачавају ветрове који дувају ка Индији, доносећи хранљиве материје и смањујући кисеоник у водама Арабијског мора. Зими, фитопланктон погодан за услове са ниским садржајем кисеоника претвара ОМЗ у светло зелену боју.[17]

Загревање Арабијског мора

Недавне студије[18][19][20] Индијског института за тропску метеорологију потврдиле су да се Арабијско море монотоно загрева. То је вероватно последица глобалног загревања.

Подводни тунел

Предвиђен је железнички тунел испод мора. Повезаће УАЕ са западном обалом Индије. Тунел ће бити подржан понтонима и биће дугачак скоро 2000 km.[21] [22]

Животна средина и животињски свет

Животињски свет Арабијског мора је разнолик и потпуно јединствен због географске дистрибуције.

  • Западни део Индијског океана, Винченцо Марија Коронели, 1693. из његовог система глобалних локација обала Макрана
    Западни део Индијског океана, Винченцо Марија Коронели, 1693. из његовог система глобалних локација обала Макрана
  • Шуме мангрова су у изобиљу јужно од Карачија у Пакистану
    Шуме мангрова су у изобиљу јужно од Карачија у Пакистану
  • Палма и залазак сунца на острву Мину, Иран.
    Палма и залазак сунца на острву Мину, Иран.
  • Критично угрожени китови
    Критично угрожени китови
  • Мајка дугонга и њено потомство у плитким водама.
    Мајка дугонга и њено потомство у плитким водама.
  • Макранска обала
    Макранска обала
  • Макранско море. Макоранска обала у Ирану
    Макранско море. Макоранска обала у Ирану
  • Макранска обала
    Макранска обала
  • Иран
    Иран

Референце

  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Pham, J. Peter. "Putting Somali piracy in context." Journal of Contemporary African Studies 28.3 (2010): 325-341.
  3. ^ Banse, Karl, and Charles R. McClain. "Winter blooms of phytoplankton in the Arabian Sea as observed by the Coastal Zone Color Scanner." Marine Ecology Progress Series (1986): 201-211.
  4. ^ а б Arabian Sea, Encyclopædia Britannica
  5. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. стр. 20—21. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  6. ^ „Iran”. The World Factbook (2025 изд.). Central Intelligence Agency. 
  7. ^ „Introduction to Pakistan: Section 5: Coastline”. www.wildlifeofpakistan.com. Архивирано из оригинала 2020-06-26. г. Приступљено 2020-08-28. 
  8. ^ „Kamat's Potpourri: The Arabian Sea”. kamat.com. 
  9. ^ „The Voyage around the Erythraean Sea”. washington.edu. 
  10. ^ „Kamat's Potpourri: The Arabian Sea”. www.kamat.com. 
  11. ^ „The Voyage around the Erythraean Sea”. depts.washington.edu. 
  12. ^ „The Periplus of the Erythraean Sea”. Архивирано из оригинала 2013-12-02. г. Приступљено 2012-04-03. 
  13. ^ „Ministry of MoFA Iran: Introducing a Book and Atlas”. mfa.gov.ir. 
  14. ^ „1794, Orbis Veteribus Notus by Jean Baptiste Bourguignon d'Anville”. 1794. 
  15. ^ Lüke, Claudia; Speth, Daan R.; Kox, Martine A. R.; Villanueva, Laura; Jetten, Mike S. M. (2016-04-07). „Metagenomic analysis of nitrogen and methane cycling in the Arabian Sea oxygen minimum zone”. PeerJ (на језику: енглески). 4: e1924. ISSN 2167-8359. PMC 4830246 Слободан приступ. PMID 27077014. doi:10.7717/peerj.1924. 
  16. ^ Queste, Bastien Y.; Vic, Clément; Heywood, Karen J.; Piontkovski, Sergey A. (2018). „Physical Controls on Oxygen Distribution and Denitrification Potential in the North West Arabian Sea”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 45 (9): 4143—4152. Bibcode:2018GeoRL..45.4143Q. ISSN 1944-8007. doi:10.1029/2017GL076666 Слободан приступ. 
  17. ^ Bhanoo, S.N. „A Green Blanket on the Arabian Sea”. The New York Times. 
  18. ^ Roxy, Mathew Koll; Ritika, Kapoor; Terray, Pascal; Murtugudde, Raghu; Ashok, Karumuri; Goswami, B. N. (16. 6. 2015). „Drying of Indian subcontinent by rapid Indian Ocean warming and a weakening land-sea thermal gradient”. Nature Communications (на језику: енглески). 6 (1): 7423. Bibcode:2015NatCo…6.7423R Проверите вредност параметра |bibcode= value (помоћ). ISSN 2041-1723. PMID 26077934. S2CID 7061499. doi:10.1038/ncomms8423 Слободан приступ. 
  19. ^ Pratik, Kad; Parekh, Anant; Karmakar, Ananya; Chowdary, Jasti S.; Gnanaseelan, C. (1. 4. 2019). „Recent changes in the summer monsoon circulation and their impact on dynamics and thermodynamics of the Arabian Sea”. Theoretical and Applied Climatology (на језику: енглески). 136 (1): 321—331. Bibcode:2019ThApC.136..321P. ISSN 1434-4483. S2CID 126114281. doi:10.1007/s00704-018-2493-6. 
  20. ^ Roxy, M. K.; Gnanaseelan, C.; Parekh, Anant; Chowdary, Jasti S.; Singh, Shikha; Modi, Aditi; Kakatkar, Rashmi; Mohapatra, Sandeep; Dhara, Chirag; Shenoi, S. C.; Rajeevan, M. (2020). „Indian Ocean Warming”. Assessment of Climate Change over the Indian Region: A Report of the Ministry of Earth Sciences (MoES), Government of India (на језику: енглески). Springer. стр. 191—206. ISBN 978-981-15-4327-2. S2CID 226643638. doi:10.1007/978-981-15-4327-2_10. 
  21. ^ „A 2,000-km-long underwater rail will connect Mumbai to the UAE very soon! | Times of India Travel”. The Times of India. 
  22. ^ „The UAE wants an underwater bullet train to India”. 5. 12. 2018. 

Литература

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!