Целебеско море или Сулавеси море[1] је део Тихог океана. Налази се између Сулу архипелага и острва Минданао на северу, Сангихе острва на истоку, острва Сулавеси на југу и острва Борнео на западу. На југозападу је повезано са Јаванским морем преко Макасарског пролаза. Има максималну дубину од 6.200 m, дуго је 837 km у правцу исток-запад и 675 km у правцу север-југ, и укупну површину од 280.000 km².[2] Целебско море има велику разноврсност риба и морских животиња. Топла и бистра вода омогућују да у њему живи 580 од 793 светских врста корала, делфина, китова, морских корњача, баракуда и друге врсте. Море је такође богато туном и жутом туном. Целебско море је значајан транспортни пут за трговину у региону. Такође је врло популарно место за дубоко роњење и луксузна крстарења. Море је познато у свету по пиратерији која погађа како мале рибарске бродове тако и велике бродове који превозе контејнере.
Целебеско море је део древног океанског басена који је настао пре 42 милиона година на месту удаљеном од било које копнене масе. До пре 20 милиона година, кретање земљине коре је померило басен довољно близу индонежанских и филипинскихвулкана да прими испуштене крхотине.[3] Пре 10 милиона година Целебеско море је било преплављено континенталним остацима, укључујући угаљ, који је расут из растуће младе планине на Борнеу и басен је пристао уз Евроазију.
Граница између Целебеса и Сулског мора је на гребену Сибуту-Басилан. Јаке океанске струје, дубоки морски ровови и подводне планине, у комбинацији са активним вулканским острвима, резултирају сложеним океанографским карактеристикама.
Разграничење границе искључиве економске зоне
Дана 23. маја 2013. године, Влада Републике Филипина и Влада Републике Индонезије потписале су споразум о успостављању граничне линије која ограничава преклапајућу ексклузивну економску зону (ЕЕЗ) између две земље. Договорено је да ће северно од граничне линије бити под јурисдикцијом Филипина (названо Минданао море), а јужно од граничне линије Индонезије (названо Целебесово море).[4][5][6]
На Западу. Источна обала Борнеа између Тањунг Мангкалихата и Тањонг Лабијана, јужне границе Сулуског мора.
Морски свет
Целебеско море је дом за широк избор риба и водених бића. Тропско окружење и топла бистра вода омогућавају му да буде уточиште за око 580 од 793 врста корала који граде гребене, и који расту као неки од најразноврснијих коралних гребена на свету. У овом мору постоји импресиван опсег морског живота, укључујући китове. и делфине, морске корњаче, манте, морске голубове, баракуде, марлине и друге гребенске и пелагичне врсте. Туне и жутоперајне туне су такође присутне у изобиљу. Поред велике количине рибе уловљене у Целебесовом мору, ово море даје и друге водене производе као што је морски танг.
Комерцијални значај
The Celebes Sea is an important sea route for regional trade. The sea is also popular for scuba diving and luxury ocean cruising.
Геологија
The Celebes Sea is underlain by an oceanic plate with a mid oceanic spreading in the center part. This plate is subducted to the south and north. A number of seismic surveys and research drillings were done in this area to gather geological information.
^Civil registration. Genealogical Society of Utah. 2002. OCLC866172506.
^Dizon, E. (1996). Faces from Maitum: The archaeological excavation of Ayub Cave. Manila: National Museum of the Philippines. стр. xi—xii, 51—53, 56—59, 73, 78—82.
Литература
Acharya, Amitav. The making of Southeast Asia: International relations of a region (Cornell UP, 2013).
Ang, Cheng Guan (2019). Southeast Asia After the Cold War: A Contemporary History. Singapore: NUS Press.online review
Ang, Cheng Guan. Southeast Asia’s Cold War: An Interpretive History (University of Hawai’i Press, 2018). online reviewАрхивирано 7 јул 2021 на сајту Wayback Machine
Barwise, J. M., and Nicholas J. White. A traveller's history of Southeast Asia (2002) online
Cady, John F. Southeast Asia: its historical development (McGraw-Hill, 1964) online
Cady, John F. The roots of French imperialism in Eastern Asia (1954) online
Coedes, George. The Making of South East Asia (2nd ed. U of California Press, 1983).
Dutt, Ashok K. Southeast Asia: A Ten Nation Region (1996) excerpt
Embree, Ainslie T., ed. Encyclopedia of Asian history (1988)
Glover, Ian. „Leang Burung 2: An Upper Palaeolithic rock shelter in South Sulawesi, Indonesia". Modern Quaternary Research in Southeast Asia 6:1–38; David Bulbeck, Iwan Sumantri, Peter Hiscock, "Leang Sakapao 1: A second dated Pleistocene site from South Sulawesi, Indonesia"”. Modern Quaternary Research in Southeast Asia. 18: 111—28.
C.C. Macknight (1975) The emergence of civilization in South Celebes and elsewhere, in A. Reid and L. Castles (ed.) Pre-Colonial state systems in Southeast Asia. Kuala Lumpur: Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society: 126–135.
Bulbeck, David; Sumantri, Iwan; Hiscock, Peter. „Leang Sakapao 1: A second dated Pleistocene site from South Sulawesi, Indonesia”. Modern Quaternary Research in Southeast Asia. 18: 111—28.