Paromomicin

Paromomicin

IUPAC ime
(2R,3S,4R,5R,6S)-5-amino-6-[(1R,2S,3S,4R,6S)- 4,6-diamino-2-[(2S,3R,4R,5R)-4-[(2R,3R,4R,5R,6S)- 3-amino-6-(aminometil)-4,5-dihidroksi-oksan-2-il] oksi-3-hidroksi-5-(hidroksimetil)oksolan-2-il]oksi- 3-hidroksi-cikloheksil]oksi-2-(hidroksimetil)oksan-3,4-diol
Klinički podaci
Drugs.com	Monografija
MedlinePlus	a601098
Kategorija trudnoće	US: B (Bez rizika u ispitivanjima na životinjama)
Način primene	Oralno, intramuskularno
Pravni status
Pravni status	Rx only SAD
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	None
Metabolizam	None
Poluvreme eliminacije	?
Izlučivanje	Fecalno
Identifikatori
CAS broj	1263-89-4^Y
ATC kod	A07AA06 (WHO)
PubChem	CID 441375
DrugBank	DB01421^Y
ChemSpider	390117^Y
ChEMBL	CHEMBL370143^Y
Hemijski podaci
Formula	C23H47N5O18S
Molarna masa	615,629 g/mol
SMILES O=S(=O)(O)O.O([C@H]3[C@H](O[C@@H]2O[C@H](CO)[C@@H](O[C@H]1O[C@@H](CN)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1N)[C@H]2O)[C@@H](O)[C@H](N)C[C@@H]3N)[C@H]4O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]4N)CO
InChI InChI=1S/C23H45N5O14.H2O4S/c24-2-7-13(32)15(34)10(27)21(37—7)41-19-9(4—30)39-23(17(19)36)42-20-12(31)5(25)1-6(26)18(20)40-22-11(28)16(35)14(33)8(3—29)38-22;1-5(2,3)4/h5-23,29-36H,1-4,24-28H2;(H2,1,2,3,4)/t5-,6+,7+,8-,9-,10-,11-,12+,13-,14-,15-,16-,17-,18-,19-,20-,21-,22-,23+;/m1./s1^Y Key:LJRDOKAZOAKLDU-UDXJMMFXSA-N^Y

Paromomicin je aminoglikozidni antibiotik, koji je izolovan iz Streptomyces krestomuceticus 1950-tih.^[1] On je otkriven u kompaniji Parke Dejvis (sad Pfizer), i uveden kao Humatin 1960.^[2] On je takođe poznat pod imenima monomicin i aminozidin.^[3]

Upotreba

On je antibiotik koji je dizajniran za borbu protiv intestinalnih infekcija, kao što su kriptosporidioza^[4] i amebiaza,^[5] ali i drugih bolesti, poput lajšmanioza.^[6]

Mehanizam

Paromomicin inhibira sintezu proteina u nerezistentnim ćelijama putem vezivanja za 16S ribozomalnu RNK.^[7]. Ovaj antibiotik širokog spektara je rastvoran u vodi i veoma je sličan po dejstvu sa neomicinom. Antimikrobno dejstvo paromomicina protiv Escherichia coli i Staphylococcus aureus je istraženo.^[8]

Reference

1. Davidson R.N.; den Boer M.; Ritmeijer K. (2008). „Paromomycin”. Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine and Hygiene. 103 (7): 653—60. PMID 18947845. doi:10.1016/j.trstmh.2008.09.008. 
2. Sittig, Marshall (1. 1. 1988). Pharmaceutical Manufacturing Encyclopedia. Noyes Publications. стр. 1257. ISBN 978-0-8155-1144-1. 
3. Neal R.A.; et al. (1994). „Aminosidine ointments for the treatment of experimental cutaneous leishmaniasis”. Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine and Hygiene. 88 (2): 223—5. PMID 8036682. doi:10.1016/0035-9203(94)90307-7. 
4. Sweetman S.C. (Editor). (2002). Martindale: the complete drug reference. 33rd ed. London: Pharmaceutical Press
5. „paromomycin at Dorland's Medical Dictionary”. 
6. Sundar S, Jha TK, Thakur CP, Sinha PK, Bhattacharya SK (2007). „Injectable paromomycin for visceral leishmaniasis in India”. N. Engl. J. Med. 356 (25): 2571—81. PMID 17582067. doi:10.1056/NEJMoa066536. 
7. Vicens, Quentin; Eric Westhof (2001). „Crystal Structure of Paromomycin Docked into the Eubacterial Ribosomal Decoding A Site”. Structure. 9 (8): 647—658. PMID 11587639. doi:10.1016/S0969-2126(01)00629-3. Архивирано из оригинала 15. 3. 2008. г. Приступљено 10. 2. 2007. 
8. „Paromomycin” (PDF). Toku-E. 12. 1. 2010. Архивирано из оригинала (pdf) 26. 4. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2012. 

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).