Галактоза

Галактоза
Идентификација
CAS број	26566-61-0;
MeSH	Galactose
PubChem C ID	6036;
Својства
Хемијска формула	C6H12O6
Моларна маса	180,156 g mol-1
Тачка топљења	167 °C
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Галактоза (скраћ. Gal) је тип шећера који се налази у млечним производима, у шећерној репи и осталим гумама и слузи.^[5] Такође, синтетише га тело, у коме формира део гликолипида и гликопротеина у неколицини ткива. Галактоза се сматра нутритивним заслађивачем јер има хранљиву енергију. Галактоза је мање слатка од глукозе и није много растворљива у води.

Галактоза има хемијску формулу C₆H₁₂O₆, молекуларну тежину 180.08, и тачку топљења од 167°C.

Галактан је полимер галактозе. Има га у хемицелулози и може да се конвертује у галактозу хидролизом.

Галактоза је моносахарид и заједно са глукозом гради дисахарид лактозу. Хидролизу лактозе на глукозу и галактозу катализује ензим лактаза, једна β-галактосидаза. У човечјем телу, глукоза се претвара у галактозу како би млечне жлезде могле да луче лактозу.

Структура и изомери

Прва и последња -OH група налазе се на једној страни, а друга и трећа на другој. D-галактоза има исту конфогурацију на свом претпоследњем угљенику као и D-глицералдехид. Галактоза је оптички изомер глукозе.

Постоје три важна поремећаја која укључују галактозу^[6]:

Галактосемија (недостатак галактокиназе) узрокује катаракте и менталну ретардацију. Ако исхрана без галактозе почне на време, катаракте ће нестати без даљих компликација, премда неуролошко оштећење остаје за стално.
Недостатак УДП галактоза-4-епимеразе је веома редак (само 2 забележена случаја). Узрокује глувост нерава.
Недостатак галактоза-1-фосфат уридил трансферазе је најпроблематичнији поремећај, јер исхрана без галактозе нема значајне дугорочне последице.

Лактулоза је синтетички дисахарид галактозе и фруктозе које је отпоран на интестиналну активност дисахараза.^[7]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). „Chapter 17. Glycolysis, 5. Metabolism of hexoses other than glucose”. Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 620. ISBN 9780471193500.
^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.