Процес формирања Српске радикалне странке почео је иницијативом за оснивање Српског слободарског покрета, која је дошла од стране група идеолошких и политичких истомишљеника у Београду, 6. јануара1990. године, потписивањем Оснивачког манифеста. Оснивачки конгрес Српског слободарског покрета одржан је 23. јануара1990. године у Батајници и сматра се Првим отаџбинским конгресом Српске радикалне странке. Декларацијом о уједињењу Српског слободарског покрета и отцепљеног дела Српске народне обнове (странка која је настала из првог антикомунистичког удружења, друштва Сава у Новој Пазови, а коју је предводио Мирко Јовић, касније председник ове странке) на челу са Вуком Драшковићем, 14. марта1990. године основан је Српски покрет обнове.
Српска радикална странка је основана у Крагујевцу23. фебруара1991. године. Настала је уједињавањем Српског четничког покрета (на чијем је челу био Војислав Шешељ) и највећег броја општинских одбора Народне радикалне странке (које је предводио Томислав Николић). На оснивачкој седници је за председника Српске радикалне странке изабран Војислав Шешељ, који је председник српских радикала и данас. Ова седница представља Други отаџбински конгрес Српске радикалне странке.
Организација
Највиши орган Српске радикалне странке је Отаџбински конгрес, који се одржава редовно сваке четири године. Делегати Конгреса бирају председника странке и чланове Централне отаџбинске управе. Конгрес одлучује о Програму и Статуту Српске радикалне странке и дефинише смернице политичког деловања у наредном периоду.
Централна отаџбинска управа, коју сачињава 121 члан којег бира Конгрес, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања Странке.
Председник Централне отаџбинске управе је Војислав Шешељ. Изабрани заменик председника био је Томислав Николић до 12. септембра2008. године, односно искључења из странке због залагања за гласање за Споразум о стабилизацији и придруживању и покушаја промене идеологије странке. Потпредседници су Миљан Дамјановић, Вјерица Радета и Милорад Мирчић.
Генерални секретаријат на свом челу има генералног секретара, ког бира Централна отаџбинска управа, који именује два заменика и осам чланова Генералног секретаријата. Генерални секретар странке је Наташа Јовановић.
Извршни одбор Српске радикалне странке је орган територијалне организације Странке. Председник Извршног одбора је Ђурађ Јакшић.
Српска радикална странка у Црној Гори
За више информација о Српској радикалној странци у Црној Гори погледајте страницу Странка српских радикала.
Првобитна Српска радикална странка у Црној Гори основана је 1992. године, под окриљем матичне Српске радикалне странке из Београда.[3] Услед унутрашњих подела, странка је почетком 1996. године пререгистрована и од тада носи назив Српска радикална странка др Војислав Шешељ. Од свог оснивања, странка је самостално или у коалицији са другим програмски сродним странкама учествовала на парламентарним и локалним изборима у Црној Гори. Након 2000. године странка једно време је била под претњом забране, али је поново успостављена. Почевши од 2006. године, делује под називом Странка српских радикала (ССР). Председник странке је Душко Секулић. Странку српских радикала (ССР) не треба поистовећивати са "Српском радикалном странком" у Црној Гори, коју предводи Илија Дармановић.
Дан Српске радикалне странке јесте 23. јануар, дан када је одржан оснивачки конгрес Српског слободарског покрета, односно првобитни назив Српске радикалне странке.
Програм
Српска радикална странка у свом програму наводи, као најзначајнији политички циљ, стварање Велике Србије (границе Карлобаг—Огулин—Карловац—Вировитица). Према Шешељевим речима, концепт Велике Србије представља смисао постојања странке.
Српска радикална странка се противи уласку Србије у Европску унију и НАТО. Залаже се за сарадњу са Русијом до односа какве са њом имају неки њени суседи (Белорусија, Казахстан), те сарадњу са Кином и Покретом несврстаних; такође се залаже за обнову суверенитета Србије над Косовом и Метохијом и поштовањем резолуције 1244. Српска радикална странка као важна програмска опредељења истиче и борбу против корупције и организованог криминала, смањење незапослености и сиромаштва и поништавање спорних приватизација.
На новим изборима за председника Србије, први пут у другом кругу били су Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус (13. октобра2002. године), а на поновљеним изборима (децембра исте године) другог круга није ни било. Војислав Шешељ је тада оба пута заузео треће место. Идуће године, 16. новембра2003. године, кандидат СРС на новим председничким изборима био је Томислав Николић и он је победио кандидата ДОС-а, Драгољуба Мићуновића, али му победа није призната због недовољног одзива бирача.
Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије Томислав Николић, на председничким изборима 20. јануара 2008. освојио је 40% гласова — што је било више од било ког другог кандидата, a у другом кругу избора његов противкандидат је поново био Борис Тадић. Други круг председничких избора је био одржан 3. фебруара, када је Борис Тадић однео још једну победу над кандидатом радикала.
Резултати истраживања ЦеСИД-а из 2014. године о демографској структури присталица странака у Србији су показали да СРС у значајној већој мери подржавају мушкарци (67%), а да су присталице доминантно смештене у најстарије групе испитаника (46% старије од 60 година).[6] Трећину бирача су чинили високообразовани грађани, трећину са завршеном средњом школом.[6]
Симпатизери СРС доминантно припадају групи у којој је значајно изражен конформизам и ауторитарност. Такође, показују висок степен национализма и верске нетолеранције.[6]
Према истраживању НСПМ-а из 2016. године СРС је имала равномерније распоређене бираче по старосним групама, а већина (62,5%) је била са средњом стручном спремом.[7]
Избори 2007.
Српска радикална странка је у 2007. години години била појединачно најјача политичка странка у Народној скупштини Републике Србије са 81 посланичким местом. Тај број, за један мањи од оног у претходном сазиву, обезбеђен је исходом ванредних избора за народне посланике одржаних 21. јануара те године.
У 2008. години, после председничких избора (када је Томислав Николић, са малом разликом, 3. фебруара у другом кругу изгубио од лидера демократа Бориса Тадића) и парламентарних избора (11. маја исте године), СРС је поново накратко била појединачно најјача политичка странка у парламенту са 78 посланичких места. Почетком септембра долази до великог раскола у странци због неслагања око Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом када су високи функционери странке у скупштини проклињали Томислава Николића. После подношења оставке на место заменика председника и место шефа посланичке групе, 5. септембра, Николић оснива засебан посланички круг под називом „Напред Србијо” (као изборни слоган). У посланички клуб прелази 18 посланика радикала међу којима су најпознатији Јоргованка Табаковић и генерал Божидар Делић, потпредседник Скупштине Србије. На седници Централне отаџбинске управе, 12. септембра, Томислав Николић и њему одани посланици су искључени из странке и средином октобра основали су нову — Српску напредну странку.
Српска радикална странка је између 2008. и 2012. била најјача опозициона странка у Скупштини Србије са 57 посланичких места.[8]
Раскол у странци
Раскол у Српској радикалној странци догодио се почетком септембра 2008. године и резултовао је оснивањем нове странке на српској политичкој сцени — Српске напредне странке.
За почетак септембра месеца била је заказана седница Скупштине Србије, на чијем дневном реду се нашао, између осталог, и Споразум о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. После неколико дана прихваћен је амандман радикала на Споразум, којим се каже да је Косово и Метохија саставни део Србије. Међутим, Председнички колегијум Српске радикалне странке 5. септембра (након налога лидера странке Војислава Шешеља) одбио је да да сагласност на то да СРС подржи Споразум у парламенту. Исте вечери, Томислав Николић поднео је оставку на функцију заменика председника странке и шефа посланичке групе. Три дана касније, 8. септембра, формирао је сопствену посланичку групу под називом „Напред Србијо”, којој је пришло 17 посланика радикала.
Централна отаџбинска управа Српске радикалне странке одржала је 12. септембра седницу на којој је једногласно донета одлука о искључењу Томислава Николића и њему оданих посланика из странке.
Тадашњи генерални секретар СРС, Александар Вучић, 15. септембра подноси оставку на све страначке функције. Ускоро је саопштио да се прикључује Томиславу Николићу у формирању Српске напредне странке, чија је оснивачка скупштина одржана 21. октобра.
У изборној ноћи, Центар за слободне изборе и демократију је најпре рекао да се Српска радикална странка налази тачно на изборном цензусу од 5% гласова, те да се очекују нови резултати. На следећој конференцији, Марко Благојевић и Центар за слободне изборе и демократију саопштили су да Српска радикална странка ипак није успела да пређе изборни цензус; тако након 20 година постаје ванпарламентарна политичка партија.
Српска радикална странка је успела да пређе изборни цензус у АП Војводини, где је од 120 посланичких места добила 5.
Председнички избори
Иако се дуго разматрало ко ће бити председнички кандидат Српске радикалне странке, а веровало се да ће то бити млади и перспективни потпредседник др Александар Мартиновић, управа странке је — на предлог председника Војислава Шешеља — прихватила кандидатуру његове супруге Јадранке Шешељ за највишу државну функцију.
Своју председничку кампању, Јадранка Шешељ је водила под слоганом „Верна Србији”. Почетком маја 2012. године, Јадранка Шешељ је објавила своју прву књигу Верна породици, верна Србији, чија је промоција одржана у Руском дому у Београду.
На председничким изборима, 6. маја2012. године, Јадранка је освојила 3,78% гласова.
Локални избори у Београду
Изборну листу Српске радикалне странке у Београду предводио је потпредседник странке Немања Шаровић.
Српска радикална странка није успела да пређе изборни цензус у Београду, тако да после дугог времена нема ниједног одборника у главном граду Србије.
Избори 2014.
Дана 16. марта2014. одржани су ванредни парламентарни избори у Србији, као и локални избори у Београду. На изборној листи СРС за парламентарне изборе нашли су се и Младен Обрадовић (лидер покрета „Србски образ”) и Иван Ивановић (лидер СНП „Наши”).
Странка СРС на парламентарним изборима поново није прешла цензус. Овај пут је освојила најмање гласова у својој историји — 2,01%.[9] На локалним изборима у Београду, такође није прешла цензус, где је освојила 2,02% гласова.[10]
Издавачка делатност
Српска радикална странка, у складу са својим статутом, води и издавачку делатност преко предузећа „Друштво за производњу, издавачку делатност, трговину и услуге Велика Србија доо”, које је регистровано у Агенцији за привредне регистре18. октобра2000. године.[11]
Ово предузеће пре свега издаје званично гласило Српске радикалне странке, новине Велика Србија, али се бави и издавањем сабраних дела др Војислава Шешеља, као и многобројних књига других чланова странке.
Сабрана дела Војислава Шешеља за сада обухватају више од 116 књига. Неке од њих су:
Време преиспитивања
Хајка на јеретика
Феноменологија балканског деспотизма
Велеиздајнички процес
Наркоманија Вука Манитога
Политика као изазов савести
Милан Панић мора пасти
На међународној сцени
Сучељавање са седмом силом
Народни трибун
Посланичке беседе
Филипике четничког војводе
Пали, жари, дедињски диздаре
Црвени тиранин са Дедиња
Да све српско буде као земунско
Промена по вољи народа
Без длаке на језику
Моћ аргумената
Фалсификована воља народа
Влада националног јединства
Србија под америчким бомбама
Док патриоте обнављају издајници разарају
Радикали се нису обрукали
Паклени планови Запада
Контрареволуционар у булдожеру револуције
Досманлијски зулум над Србијом
Континуитет радикалске доследности
Главни Милошевићев политички робијаш
Убиство министра одбране Павла Булатовића
Смежурано кенгурово мудо Кевин Паркер
Политички ортаклук курве дел Понте и курве дел Коштунице
Антихристов намесник зликовачки римски папа Бенедикт Шеснаести
Делегација Српске радикалне странке на челу са њеним председником др Војиславом Шешељем, а коју су још чинили и генерални секретар Александар Вучић и високи функционер Драган Тодоровић, 2001. године, отишла је у посету председнику ИракаСадаму Хусеину, где су изразили велико поштовање према њему и ирачком народу у борби против САД и глобализма. Војислав Шешељ се, осим са Садамом Хусеином, сусрео и са председником спољнополитичког одбора Бааса Халидом ел Хашаријем, потпредседником Владе Ирака Тари Казис, те министром унутрашњих послова Ирака Мухамедом Зибадом.