Александар Мартиновић (Славонски Брод, 15. јун1976) српски је политичар, правник и универзитетски предавач. Мартиновић је био посланик у Народној Скупштини Републике Србије и министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Србије. Тренутно обавља функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Он је доцент Правног факултетаУниверзитета у Новом Саду[1]
У звање асистента-приправника за предмет Управно право изабран је 2001. године. Новембра 2003. на Правном факултету у Новом Саду одбранио је магистарску тезу Појам управе у српској правној науци. У јануару 2005. године добио је звање асистента.
Област научног интересовања: управно-правна и политичка теорија, наука о управи, политичка филозофија, правна и политичка историја, православна теорија. Објавио је петнаест научних и стручних радова. У септембру 2011. одбранио је докторску тезу Однос Владе и управе с посебним освртом на српско и немачко право.[2]
Дана 23. априла 2010. године изабран је за потпредседника Српске радикалне странке и био је заменик шефа посланичке групе српских радикала у Народној скупштини Републике Србије изабран на листи Српска радикална странка – Др Војислав Шешељ, био је члан Централне отаџбинске управе и Председничког колегијума Српске радикалне странке.
Лончар, Зоран; Голић, Дарко; Мартиновић, Александар (2016). „ИЗБОР ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА У СРБИЈИ И БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ”. Правна ријеч. br. 46: 237—254.
Лончар, Зоран; Мартиновић, Александар; Голић, Дарко (2016). „МОДЕЛИ ИЗБОРА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА У ДРЖАВАМА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ”. Правни живот. br. 10: 251—266.
Мартиновић, Александар (2012). „ПРАВНА ЗАСНОВАНОСТ АКАТА ВЛАДЕ И АКАТА РАСПОЛАГАЊА У СИСТЕМУ ЈАВНОГ ПРАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”. Зборник Матице српске за друштвене науке. br. 138: 47—54.