Рођен је 7. јануара1920. године у селу Мрчајевцима, код Чачка, у сиромашној радничкој породици. У потрази за бољим условима живота, Душанови сиромашни родитељи су често мењали своје боравиште. Прве дане детињства, Душан је провео у Крагујевцу, одакле се, 1922. године, преселио у Берански срез, у родно место својих родитеља. Године 1928, породица Кораћ се поново вратила у Крагујевац, где је Душан завршио основну школу и, 1933. године, био примљен у Војно-техничку школу при Војно-техничком заводу у Крагујевцу. После четворогодишњег школовања, као квалификовани металски радник, запослио се у Војно-техничком заводу, у којем је као радник радио и његов отац.
За време школовања у Војно-техничком заводу прикључио се револуционарном омладинском покрету. Године 1937. био је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Радио је у активу питомаца Војно-техничке школе. Године 1938. постао је члан УРС-ових синдиката, а марта 1940. члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је члан Месног и Окружног комитета СКОЈ-а у Крагујевцу и истовремено секретар једне партијске ћелије.
Народноослободилачка борба
Након капитулације Југославије1941, активно је учествовао у припремама за устанак и у организовању партизанских јединица. Почетком августа 1941. ступио је у Крагујевачки партизански одред, у којем се најпре налазио на дужности политичког комесара Прве чете, а од септембра 1941. на дужности политичког комесара Првог батаљона. Октобра 1941. постао је заменик политичког комесара исте бригаде и истовремено секретар дивизијског комитета КПЈ Прве пролетерске ударне дивизије. Крајем 1941. године, био је постављен за заменика политичког комесара Трећег (Крагујевачког) батаљона Прве пролетерске ударне бригаде. Почетком августа 1943. био је постављен је за политичког комесара Прве пролетерске ударне бригаде.
Заједно са јединицама којима је руководио, Кораћ је учествовао у многим биткама током рата. За изванредну храброст приликом уништења једне железничке композиције у Гружи, а затим и друге код Кнића, на прузи Краљево—Крагујевац, октобра 1941. године, био је похваљен од Врховног штаба НОП одреда Југославије. Новембра 1941. године, похвалио га је и Штаб Крагујевачког партизанског одреда због тога што је у одбрани Кнића, заједно са седам бораца, разбио групу од 300 четника, која је нападала боравиште одреда.
Био је активан друштвено-политички радник. На Шестом конгресу СК Србије био је биран за члана Сталног дела Конференције СК Србије. Био је члан неколико државних делегација у посети пријатељским земљама, члан Комисије ЦК СК Југославије за општенародну одбрану и Комитета Конференције СКЈ у ЈНА, те председник њене Комисије за општенародну одбрану.
Био је и активан спортски радник:
један од организатора Партизанских спортских игара у Фочи, 1942. године,
