Рођен је 4. марта1915. године у селу Дубрави, код Ивањице. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршетка основне школе, учио је кројачки занат до 1933. године. Потом је радио као помоћни кројачки радник у Чачку и Ивањици.
Још у току учења заната, најпре као шегрт, а касније као калфа, дошао је до првих сазнања о радничком покрету. Учествовао је у раду организација Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије (УРССЈ), као и њеним акцијама. Такође је учествовао и у штрајковима и демонстрацијама, у којима се радничка класа борила за своја политичка и економска права. Године 1939. је био ухапшен, због учешћа у демонстрацијама.
Почетком 1942. године, приликом реорганизације партизанских одреда из западне Србије, постављен је за командантабатаљона. Када је његов батаљон 1. марта 1942. године у Чајничу укључен у састав тада формиране Друге пролетерске ударне бригаде, Ратко је постављен за њеног првог команданта. Ово је за њега била велика част, јер се тада у бригади налазио велики број старијих руководилаца, као и шпанских бораца.
Јануара 1943. године, у току Четврте непријатељске офанзиве, Ратко је постављен за обавештајног официра Друге пролетерске дивизије. Убрзо потом је у фебруару пребачен у Другу далматинску бригаду, где је обављао дужност заменика команданта бригаде. Посебно се истакао у борбама током Пете непријатељске офанзиве, јуна 1943. године. Приликом покушаја Главне оперативне групе и Врховног штаба да се пробију кроз обруч на Сутјесци, Друга далматинска бригада је имала задатак да им на положају Барама штити одступницу. Ратко се тада, заједно са командантом бригаде Љубом Вучковићем, налазио у првим борбеним редовима. У овој изузетно тешкој борби, страдао је велики број бораца.
Приликом службеног пута у Охрид, где се у својству команданта налазио у обиласку Граничних јединица ЈНА, позлило му је, након чега је пребачен у Београд. Преминуо је 21. августа 1968. године. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
