Прву улогу добио је 1978. године, у филму Бошко Буха, да би осамдесетих започео његов константни успон у југословенској кинематографији, првенствено захваљујући ТВ серији Бољи живот, где је играо бунтовног Слободана Бобу Попадића. Током деведесетих остварио је велики успех глумећи углавном у филмовима ратне тематике, као што су Црни бомбардер, Лепа села лепо горе, Ране и Небеска удица, али и захваљујући мјузиклу Хајде да се волимо 3. И у новом миленијуму ствара упечатљиве улоге у филмовима Сиви камион црвене боје и Ивкова слава, као и у ТВ серији Вратиће се роде. После 2010. његово стваралаштво доживљава својеврсну ренесансу, у којој се Бјелогрлић остварује и као сценариста и редитељ. Најпознатији пројекти које је режирао су спортске историјске драме Монтевидео, Бог те видео и Монтевидео, видимо се, а највише од свих његова ТВ мистерија Сенке над Балканом,[1] најбоље оцењена српска серија на сајту ИМДб, коју Бјелогрлић потписује као редитељ, сценариста и глумац. Добитник је 15 главних награда за филмове на домаћим фестивалима и преко 20 интернационалних признања.
Биографија
Потиче из српске добровољачке породице из Херцеговине, која се населила у Банату, после Првог светског рата.[2] Године 1965. доселио се са породицом у Београд, гдје је касније завршио основну и средњу школу, као и две године Грађевинског факултета.[3]
Драган Бјелогрлић је први пут пред камерама глумио са 15 година и то у филму Бранка БауераБошко Буха из (1978). године, тумачећи лик Саве Јовановића Сирогојна.[2] Уследио је низ мањих улога у телевизијским серијама и филмовима. До средине 1980их Бјелогрлић је постао један од најпопуларнијих млађих глумаца у Југославији. Године 1984. уписао је Факултет драмских уметности у Београду, на којем је дипломирао 1989.[4]
Последњих година Бјелогрлић се окушао као продуцент, а први филм који је продуцирао била су Лепа села лепо горе.[3]
Опробао се и као редитељ, режирао је играни филм и тв серију Монтевидео, бог те видео и Монтевидео, видимо се, са којим је постигао велики успех. Филм је изабран за српског представника за награду Оскар.[4]
Ипак, највећи успех као аутор доживео је са серијом Сенке над Балканом где је играо и главну улогу инспектора Андре Танасијевића. Серија је на популарном сајту за филмове и серије IMDb оцењена као најбоља српска серија свих времена.[5][6]
Године 1994. Драган и његов брат Горан, који је по занимању електроинжењер, су основали продуцентску кућу "Кобра". Бјелина сестра од тетке је певачица Зорана Павић. Заједно су обрадили дует "Некако с’ пролећа".[4]
Бјелогрлић је професор на Факултету за медије и комуникације у Београду, где је ментор мастер програма "Производња ТВ серија".[2]
Током лета Бјелогрлић је становник банатског села Баранде, где је његовом заслугом отворен филмски студио.[7]
У августу 2021. физички је напао колегу Гагу Антонијевића задавши му неколико удараца у пределу главе. Антонијевић је раније у јавности тврдио да му је Бјелогрлић нудио мито.[8]
Противник је политике Александра Вучића и коалиције окупљене око Српске напредне странке. Говорио је на скуповима опозиције и њених симпатизера.[9]
Један је од потписника Прогласа, текста групе јавних делатника који се негативно изражавају према резултатима влада предвођеним СНС.[10]
Поводом резултата београдских избора 2023. године, тврдио је да су се дешавали марифетлуци, и истакао о је дистинкцију између градског језгра Београда који гласа за опозицију и других делова Београда (мање развијене општине попут Борче, Обреновца и Младеновца) који гласа за власт.[11]
Лични живот
Почетком деведесетих година је упознао студенткињу енглеског језика и књижевности Мају са којом се венчао 14. фебруара 1996. године. 19. јула 1996. године су добили ћерку Миу, а 30. априла 2000. године су добили сина Алексеја.[4]
Бјелогрлић је велики љубитељ аутомобила. Имао је "поршеа" који је заменио "јагуаром". Власник је квада.[2]
У интервјуима је изразио жељу да постане пилот али је одустао од ове идеје.[2]