Sultanovim hatišerifom iz 1830. Srbi su dobili pravo slobode veroispovesti i da mogu birati mitropolita između sebe, umesto do tada Grkafanariota, kako što i knez Miloš u pismu kaže: "sinove našeg Otečestva možemo imati za episkope". Tako je 1831. Melentije postao prvi Srbin na tronu beogradskih mitropolita posle dugo vremena, jer do tada su od 1801. na tom položaju bili isključivo Grci (Leontije, Agatanel i Antim). Tada je u Srbiji bilo tri eparhije: beogradska, užička i šabačka, kojima je od 1833. pridodata i timočka. Carigradski patrijarh Konstantin I je svojim pismom od januara 1832. dao Beogradskoj mitropoliji autonomiju.