1690

Ovo je članak o godini 1690.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	16. vijek – 17. vijek – 18. vijek
Decenija:	1660-e  1670-e  1680-e  – 1690-e –  1700-e  1710-e  1720-e
Godine:	1687 1688 1689 – 1690 – 1691 1692 1693

1690. po kalendarima

Gregorijanski	1690. (MDCXC)
Ab urbe condita	2443.
Islamski	1101–1102.
Iranski	1068–1069.
Hebrejski	5450–5451.
Bizantski	7198–7199.
Koptski	1406–1407.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1745–1746.
• Shaka Samvat	1612–1613.
• Kali Yuga	4791–4792.
Kineski
• Kontinualno	4326–4327.
• 60 godina	Yang Metal Konj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11690.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1690 (MDCXC) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u srijedu po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1690 na Wikimedijinoj ostavi

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 1. 1. - Bitka kod Kačanika: Tatari pobedili Srbe, Nemce i Mađare, Karpoš se izvukao iz Kačanika^[1]. Narednih dana: Georg Christian von Holstein povlači vojsku u Niš, ostavlja srpsku posadu u Prokuplju; Karpoš uhvaćen u Kumanovu i nabijen na kolac u Skoplju^[2].
• 9. 1. - General Veterani preuzeo u Nišu komandu nad snagama u Srbiji^[2].
• januar - Dukađinski sandžakbeg Mahmud-paša Hasanbegović napao i zauzeo Prizren, narod beži iz Peći (patrijarh, deo Pikolominijeve regimente i Srpska milicija beže u Beograd), spaljena Priština, na Kosmetu izbija zaraza, tatarske i turske čete pljačkaju i robe^[2]. Pošto je Priština zauzeta uz mnoga zverstva, povlačenje vojske i naroda na čelu s patrijarhom Arsenijem III ide preko Novog Pazara i Studenice^[3], do Beograda stižu krajem marta.
• 18. 1. - Pismeno potvrđen prelazak orahovičkog vladike Jovana Rajića na uniju, sledi mu i iguman Grabovca Jevtimije Negomirović^[4][5] (Srbi u Pečuju će 1692-3 odbaciti uniju^[6]).
• 23. 1. - Potpukovnik Antonije Znorić porazio jednu tursku vojsku kod Niša. U ovo vreme: kapetan Banštajn sa Srbima zauzeo Studenicu, opljačkao mnogo stoke u Bijelom Polju, a kapetan Toma Kolašinović sa Albancima nanosi gubitke Mahmud-paši^[7].
• 23. 1. - Josip, Leopoldov sin, okrunjen za rimsko-njemačkog kralja.
• januar-februar - Tatari drže konje u Pećkoj patrijaršiji, Gašli-paša opljačkao Visoke Dečane, iguman Zaharije umro od posledica zlostavljanja^[8].
• 15. 3. - Znorić napada Peć, kasnije dopire do Sofije i vraća se s plenom u Pirot, kapetan Kučenbah u ovo vreme pljačka Novo Brdo^[7].
• 23. 3. - Pirotski kapetan Šenkendorf napada Pernik, vraća se sa stokom; c. Kapetan Strahinja vodi tešku bitku kod Slatke, za šta će na leto od cara dobiti zlatan lanac i carevu sliku^[7].

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 6. 4. - Leopoldova Invitatorija (Litterae invitatoriae) - poziv balkanskim narodima i zemljama, naročito Albancima, da se dignu protiv Turaka^[9][10], po predlogu franjevca Tome Raspasanija^[4]. Istog dana i pismo patrijarhu Arseniju III u istom smislu (ovaj to primio 16/26. juna)^[11]
• 15. 4. - Umro erdeljski knez Mihály I Apafi, nasleđuje ga sin Mihály II ali Turci daju podršku Imre Thököly-ju.
• 1. 5. - Bitkom kod Cromdalea je praktično ugušen Prvi Jakobitski ustanak u Škotskoj.
• 19. 5. - Rat kralja Williama: Bitka kod Port Royala - snage engleskog Massachusettsa (William Phips) pobedile u francuskoj Acadiji i zauzele grad.
• 8. 6. - Siddiji razorili tvrđavu Mazagon u engleskom Bombaju.
• 14. 6. - Williamov rat u Irskoj: William III se iskrcao u Irskoj kako bi se obračunao sa Jamesom.
• 28. 6. (18. 6. po j.k.) - Sabor srpskih crkvenih i svetovnih lica sa austrijskog i turskog poseda u Beogradu, na čelu sa patrijarhom Arsenijem III - odlučeno da izbeglice pređu u Ugarsku i da se borba nastavi odatle, srpski zahtevi formulisani u šest punktacija u vezi crkve i vere^[12] (sloboda vere, crkvena samouprava itd.), car Lepold priznat za naslednog vladara srpskog naroda^[4]. Patrijarh odlazi u Komoran, sa carem pregovara delegacija episkopa Isaije Đakovića^[13].

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Bitka kod Fleurusa: francuska pobeda u Flandriji.

Bitka kod Beachy Heada

• 9. 7. - Šenkendorf iz Pirota napada Trn, dva dana kasnije Pernik odakle se opet vraća sa stokom^[14].
• 10. 7. - Bitka kod Beachy Heada: Francuzi potukli anglo-holandsku flotu. Napor za obnovu engleske flote će biti podsticaj i za industrijski razvoj.
• 10. i 13. 7. - Ofanziva Mustafe Ćuprilića: glavna vojska kreće iz Jedrena; albanske plaćeničke trupe će imati ključnu ulogu u povratku Srbije a učestvuju i jedinice iz Anadolije, Sirije i Egipta; prethodnicu čine tatarski pljačkaši^[15].

Dolina reke Boyne

• 11. 7. - Bitka na Boynu: protestantski kralj William je porazio zbačenog katoličkog kralja Jamesa koji beži nazad u Francusku. Orange Order će kasnije slaviti ovaj događaj 12. jula.
• 5. 8. (26. 7. po j.k.) - Francuzi zapalili Teignmouth u Devonu - poslednje invadirano mesto u Engleskoj.
• 10. 8. - Turci osvojili Pirot^[15].
• 12. 8. - Morejski rat: Mlečani (Girolamo Cornaro) osvojili Monemvasiju nakon 17 meseci blokade^[16].
• 18. 8. - Bitka kod Staffarde: francuska pobeda u Pijemontu, zauzeta većina Savoje (Eugen Savojski pomagao svom rođaku).
• 21. 8. - Austrijski car Leopold I dao Srbima Privilegiju, osnov srpske crkveno-narodne samouprave u Monarhiji^[9][10] (srpski narod priznat kao posebna politička celina sa SPC kao nosiocem^[17]); dokument dat preko austrijske kancelarije, mađarsko plemstvo smatra ovo povredom svojih prava, pokušavaće da ukmeti Srbe^[4] a katolička crkva hoće porez desetinu.
• 21. 8. - Bitka kod Zernešta: osmanlije i Tekelijevi kuruci porazili habsburško-erdeljske snage - Mihály Teleki poginuo, general Heißler zarobljen. Ludvig Badenski će krenuti na Tekelija po cenu gubitka Srbije^[18]. Gen. Veterani s delom vojske i Srpskom milicijom prešao Dunav prema Erdelju, potpuk. Antonije Znorić postavljen za komandanta Karansebeša^[19].

Začetak Kalkute na obalama reke Hugli

• 24. 8. - Job Charnock iz Engleske istočnoindijske kompanije se uz dozvolu cara Aurangzeba iskrcao u mestu Sutanuti - ovo se smatra početkom Kalkute.
• 29. 8. - Turci zauzeli Vidin^[15].
• 3. 9. - Adrijan postaje poslednji patrijarh moskovski (do 1700).
• 3. 9. - Prvi džungarsko-ćingovski rat (ili Ojratsko-mandžurski): Bitka kod Ulan Butunga bez jasnog pobednika.
• 9. 9. - Turci povratili Niš^[15] nakon što ga je Guido von Starhemberg branio 25 dana, carska vojska propuštena, Srbi ubijeni^[5]. Veliki vezir obećava amnestiju onima koji se ponovo potčine sultanu, mnogi oko Morave i u Šumadiji to i čine, neki se vraćaju i iz Srema, razočarani u habsburšku vlast^[15].
• 17. 9. - Mlečani zauzeli Valonu i obližnju Kaninu, ostaju samo do sledećeg marta (kada Corner umre u Valoni 1. listopada, naslijedi ga manje sposobni Domenico Mocenigo)^[20].
• 20. 9. - Tatari poharali okolinu Beograda^[21].
• septembar? - Gen. Vladislav Čaki poslat da brani obalu Save, ali nakon pojave Tatara pobegao u Potisje, usput pljačka više naselja^[22].
• 22. 9. - Imre Tekeli izabran za kneza Erdelja (do 1691).
• 27. 9. - Zauzeto Smederevo^[15].

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 5. 10. - Književna Accademia dell'Arcadia održala prvi sastanak u Rimu.
• 6. 10. - Velika seoba Srba: prebačena poslednja grupa izbeglica iz Beograda^[5].
• 8. 10. - Opsada Beograda: Turci se vratili u grad posle kratke opsade i eksplozije barutane koja je potpuno uništila zamak despota Stefana. Tatari prethodnih dana pljačkali Srem^[15]. Ludvig Badenski nakon pada Beograda naređuje da se napuste i razore Šabac, Mitrovica, Rača i Brod - panika kod izbeglica, beže prema Budimu, zajedno sa lokalnim Srbima iz današnje Vojvodine (40 dana do Sentandreje)^[22]. Kaluđeri nose mošti svetaca (npr. kneza Lazara)^[5].
• 16. 10. - Diploma Leopoldinum: regulisani politički status i sloboda vere u Erdelju, zasebno od Ugarske.
• 16 - 24. 10. - Bitka za Québec, neuspešni engleski pokušaj protiv Francuza.
• jesen? - Turci uspjeli privremeno preoteti Slavoniju, osim Osijeka i Virovitice, vlaško naselje oko Podborja (Daruvara, Mala Vlaška) stalo uz Turke, vjerovatno zbog habsburškog zlostavljanja^[23]. (Šišić: "a onda [Ćuprilić] okrene na Osijek i ostale neke slavonske gradove; ali ovdje ne učini ništa."^[24]).

Shema Papinove mašine s klipom

• 4. 12. - Razoran zemljotres kod Villacha, šteta i u Istri.
• 10. 12. - Kolonija Massachusetts prva u Severnoj Americi izdaje bills of credit, vrstu novčanica.
• 11. 12. - Protekcionalna diploma Leopolda I Srbima, izdata preko Ugarske dvorske kancelarije - obećana komisija za ispitivanje tužbi za nasilje^[4][10], nešto proširene privilegije iz avgusta, lokalnim vlastima se naređuje da ih poštuju (zahtevali su ratne poreze od Srba)^[17].
• decembar - John Flamsteed video Uran ali ga je katalogizovao kao zvezdu (34 Tauri).
• 29. 12. - Zemljotres pogodio Ankonu.

Kroz godinu

• Glad: begunci u Srbiji jedu konjsko i pasje meso, pa i meso mrtvih ljudi^[21]. Velika glad i u Bosni - "...U Saraevu izidoše dica mater mrtvu. U Banjoj Luci koga su obisili, obnoć bi ga gladni ljudi svega izili..."^[4].
• Zahumsko-hercegovački mitropolit Savatije Ljubibratić napadao Ljubomir (kod Trebinja) sa mletačkim providurom^[25].
• Bosanski biskup Nikola Ogramić-Olovčić koristi vojsku kako bi franjevce u Slavoniji prinudio na poslušnost^[26].
• Počela s radom habsburška komisija za izradu karte i gruntovnog popisa novoosvojenih dobara u Ugarskoj - jedan od uzroka Rakocijevog ustanka 1703^[27].
• Denis Papin napravio model parne mašine sa klipom.

Rođenja

• 28. 2. - Aleksej Petrovič Romanov, ruski carević († 1718)
• novembar - Charles Theodore Pachelbel, kompozitor († 1750)
• c. - Simeon Končarević, episkop dalmatinski i albanski († 1769)
• ? - Stanislav Radonjić, crnogorski guvernadur († 1758)

Smrti

• 22. 2. - Charles Le Brun, slikar (* 1619)
• 18. 4. - Karlo V Lorenski, habsburški vojskovođa (* 1643)
• 1. 10. - Girolamo Cornaro (Corner), mletački zapovjednik (* 1632)

Reference

1. Istorija s. n., 521-2
2. Istorija s. n., 522
3. Historija n. J., 1118
4. Ćorović, Vladimir. Velika seoba Srba u Austriju. rastko.rs
5. Popović, Dušan J. Напуштање Србије и Београда, догађаји непосредно после Сеобе. rastko.rs
6. Istorija s. n., 559
7. Istorija s. n., 523
8. Istorija s. n., 545
9. Srpske privilegije carskog doma habzburškog. carskepovlastice.blogspot.com
10. Kostić, Radonić. Инвитаторија цара Леополда I и привилегије српске. rastko.rs
11. Istorija s. n., 525
12. Istorija s. n., 526-7
13. Cerović, Ljubivoje. Srbi u Slovačkoj. rastko.rs
14. Istorija s. n., 528
15. Katić, Tatjana Tursko osvajanje Srbije 1690 (preview) Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u. cosbelgrade.com
16. Setton, 373
17. Istorija s. n., 527
18. F. L. Carsten (1 January 1961). The New Cambridge Modern History: The ascendancy of France, 1648-88. CUP Archive. str. 499–. ISBN 978-0-521-04544-5. 
19. Istorija s. n., 555
20. Setton, 374-5
21. Istorija s. n., 532
22. Istorija s. n., 534
23. Historija n. J., 1001
24. Šišić, Hrvatska povijest 2-V
25. Istorija s. n., 557
26. Historija n. J., 1004
27. Historija n. J., 1135

Literatura

• Kenneth Meyer Setton. Venice, Austria, and the Turks in the Seventeenth Century. American Philosophical Society; 1991. ISBN 978-0-87169-192-7.
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5
• Ferdo Šišić. Hrvatska povijest. Drugi dio /Poglavlje V.. (hr Wikizvor)