Kalinik I Skopljanac je bio pećki patrijarh (1691. - 1710.).
Preuzeo je upravu nad Pećkom patrijaršijom pod turskom vlašću u najteže dane, posle velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III. Kalinik je velikim požrtvovanim radom uspeo da očuva samostalnost Pećke patrijaršije i olakša sudbinu Srbima, preostalim na starim ognjištima.
Tokom velikog večkog rata, Turci su pokušali da zaustave srpski pokret seobe i da ih koliko-toliko umire. Da bi umanjio uticaj odbeglog patriarha Arsenija na Srbe Veliki vezir Mustafa Ćuprilić je u proleće 1691. postavio patriarha Kalinika, ranijeg sveštenika u Skoplju, koga neki zovu Grkom.[1] Ćuprilić je objavio opštu amnestiju za sve koji se u roku od šest meseci vrate kućama. Kalinik se trudio da umiri narod i povrati razbegle episkope i sveštenstvo na njihove dužnosti. Da mu pojačaju ugled i prihode, koji su išli i njima na korist, i da dadu oduške nezadovoljstvu prema austriskim i mletačkim suvernicima, Turci su sad ponovo naređivali da katolički puk mora plaćati izvesne namete pećkoj patriaršiji, odnosno njezinom episkopatu.[1]
Izvori
Povezano
