Користи се за повезивање (груписање) више узастопних осминских нота (осминки), или нота краћих вредности означених са два или више ребра, а повремено се могу обухватити и паузе.[3]
Каденца у кларинетском соло-штиму за композицију Introduzione, Thema e Variazioni, Радивоја Лазићa— Властимира Перичићa, у којој су све групе краћих нотних вредности од четвртине ноте спајене ребрима.
2. вокалној музици - ребра или спојнице се користе за повезивање нота које се певају на истом слогу (види доњи пример):
Почетни тактови соло песме Покрај тебе, Радивоја Лазића — Властимира Перичића из збирке композиција: Три соло-песме.
Постављање
У савременој нотацији, ребра су замене за барјачиће. Број ребара одговара броју барјачића. Један барјачић – једно ребро, два барјачића – два ребра, итд. Види следеће примере:
=
Смер нотних вратова и положај ребара одређује висина нота:
1. Ако је просечна висина нота испод средње, треће линије линијског система - до ноте а1, нотни вратови и греда/е пишу се горе, што илуструје следећи пример:
2. Супротно, од ноте h1 па навише – нотни вратови и ребра пишу се надоле, што приказује следећи пример:
Нотна ребра се могу простирати и преко пауза/е. Таквим начином бележења веће групације нота извођачу постају визуелно јасније за читање (види следећи пример):
У овом нотном примеру, ребра обухватају-групишу и шеснаестинске паузе.
