Инструментална музика је општи назив за сваку врсту музике створене, односно компоноване, за извођење на неком музичком инструменту. У ширем смислу, у њу спадају и композиције са тзв. вокализама, односно пратећим пјевачким мелодијама без текста. Супротност инструменталној музици представља вокална музика, односно композиције намијењене појединим пјевачким гласовима или хоровима a cappella (итал. — као капела, тј. за интерну употребу).
Инструментална музика позната је од најстаријих цивилизација и до данас је прошла многе трансформације, те обликовне и структурне промјене.[1] Није могуће тачно утврдити да ли је старија инструментална или вокална музика, јер и најстарији сачувани записи или сликовни прикази свједоче да се уз пјевање често и свирало. Развој инструменталне музике недјељиво је повезан с историјским развојем и усавршавањем појединих инструмената,[2] а свака врста је у поједином раздобљу обиљежена посебним, себи својственим стилским особинама.[1]