Прича о изгубљеном новчићу

Доменико Фети, Парабола о изгубљеној драхми.

Прича о изгубљеном новчићу је Исусова алегоријска прича о жени која има десет сребрних новчића и изгуби један, након чега испретура целу кућу тражећи га.

Прича је забележена само у новозаветном јеванђељу по Луки (15:8-10), где се налази уз још две сличне приче о губитку и искупљењу: причи о изгубљеној овци и причи о изгубљеном сину. Све три приче су уперене против свештеника фарисеја који оптужују Исуса за дружење са „грешницима“.^[1]

Прича

Еванђеље по Луки преноси следеће Исусове речи:

Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе? И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
— Еванђеље по Луки, 15:8-10 (превод Вук Караџић)

Тумачења

Џоел Грин примећује да је жена описана као сиромашна сељанка, и да десет сребрених новчића (гр. драхма) „вероватно представљају породичну уштеђевину“.^[2] Ови новчићи такође могу представљати женин мираз, који се чува као украс.^[3] Женино упорно тражење може представљати Исусово или Божје делање.^[3]

Извори

1. Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans. 2000. ISBN 978-0-8028-4638-9. стр. 201.
2. Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. стр. 576.
3. Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life. . Cambridge University Press. 1987. pp. 39. ISBN 978-0-521-34781-5. 

Спољашње везе