Прича о господару и слуги

Прича о господару и слуги је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у канонском јеванђељу по Луки.

Прича

Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу? Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј? Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
— Еванђеље по Луки, 17:7-1017:7-10 (превод Вук Караџић)

Тумачења

Господар у овој алегорији представља Бога, док слуга представља слугу Божјег. Наравоученије ове приче је да када неко „ради оно што Бог очекује, он или она само врши своју дужност."^[1] Ова парабола поручује да су „чак и најбоље од Божјих слугу још увек недостојни, јер су само вршили своју дужност и ништа више."^[2] Нико, без обзира колико био моралан или вредан, не може никад стећи дуг код Бога.^[1]

Израз „недостојни слуга“ из последње реченице, је у широкој литургијској употреби, као на пример у литургији светог Јована Златоустог.^[3]

Извори

1. Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary. . Eerdmans Publishing. 2002. pp. 251. ISBN 978-0-8028-6077-4. 
2. Mark Black (1996). Luke. College Press. стр. 285. ISBN 978-0-89900-630-7. 
3. THE DIVINE LITURGY OF OUR FATHER SAINT JOHN CHRYSOSTOM. . Byzantine Seminary Press. 1965.  Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2011), footnote 100.