Демографија Словеније

Попис становништва 1948. године

Национални састав 1948.‍
Словенци			9.700	0%
Хрвати			115	0%
Мађари			076	0%
Срби			051	0%

Тада је Словенија имала укупно 1.391.873 становника, од којих је национална структура била следећа: Словенци 1.350.149 (97%), Хрвати 16.069 (1,2%), Мађари 10.579 и Срби 7.048.

Попис становништва 1953. године

Национални састав 1953.‍
Словенци			9.652	0%
Хрвати			126	0%
Срби			076	0%
Мађари			075	0%
Роми			011	0%
Муслимани			011	0%
Црногорци			009	0%

Укупан број становника је био 1.466.425, од тога Словенаца 1.415.448 (96,5%), Хрвата 17.978 (1,2%), Срба 11.225, Мађара 11.019, Рома 1.663, Муслимана 1.617, Црногораца 1.356.

Попис становништва 1961. године

Национални састав 1961.‍
Словенци			9.565	0%
Хрвати			197	0%
Срби			085	0%
Мађари			066	0%
Југословени			017	0%
Црногорци			009	0%
Македонци			006	0%

Пописана популација је износила 1.591.523, а по националности Словенци 1.522.248 (95,6%), Хрвати 31.429 (2%), Срби 13.609, Мађари 10.498, Југословени 2.784, Црногорци 1.384, Македонци 1.009.

Попис становништва 1971. године

Национални састав 1971.‍
Словенци			9.403	0%
Хрвати			247	0%
Срби			119	0%
Мађари			057	0%
Југословени			039	0%
Муслимани			019	0%
Црногорци			011	0%
Македонци			009	0%
Албанци			007	0%

Број становника државе је износио 1.727.137 становнка, и то Словенаца 1.624.029 (94%), Хрвата 42.657 (2,5%), Срба 20.521 (1,2%), Мађара 9.785, Југословена 6.744, Муслимана 3.231, Црногораца 1.978, Македонаца 1.613, Албанаца 1.281.

Попис становништва 1981. године

Национални састав 1981.‍
Словенци			9.052	0%
Хрвати			294	0%
Срби			223	0%
Југословени			139	0%
Муслимани			071	0%
Мађари			050	0%
Македонци			017	0%
Црногорци			017	0%
Албанци			010	0%
Роми			008	0%

Словенаца је било 1.712.445 (цела земља је имала 1.891.864 становника) и чинили су 90,5% становништва, Хрвата 55.625 (2,9%), Срба 42.182 (2,2%), Југословена 26.263 (1,4%), Муслимана 13.425, Мађара 9.496, Македонаца 3.288, Црногораца 3.217, Албанаца 1.985, Рома 1.435.

Попис становништва 1991. године

укупно: 1.913.355, од чега: Словенци - 1.689.657 (88,30%), Хрвати - 52.876 (2,76%), Срби - 47.401 (2,47%), Муслимани - 26.577 (1,38%), Југословени - 12.075 (0,63%), Мађари - 8.000 (0,41%), Македонци - 4.371 (0,23%), Црногорци - 4.339 (0,23%), Албанци - 3.534, Италијани - 2.959 (0,15%), Роми - 2.259, Чеси - 315, Немци - 298, Украјинци - 210, Пољаци - 196, Бугари - 168, Руси - 167, Турци - 142, Словаци - 139, Аустријанци - 126, Румуни - 115, Русини - 57, Власи - 37, Јевреји - 37, Грци - 21, остали - 1.021, регионално опредељени - 5.187, национално неопредељени - 8.716, непознато - 42.355;

Попис становништва 2002. године

Овај попис је установио 1.964.036 становника, и то Словенаца 1.631.363 (83,06%), Срба 38.964 (1,98%), Хрвата 35.642 (1,81%), Бошњака 21.542 (1,10%), Муслимана 10.467 (0,53%), Босанаца¹ 8.062 (0,41%), Мађара 6.243 (0,32%), Албанаца 6.186 (0,31%), Македонаца 3.972 (0,2%), Рома 3.246 (0,17%). ¹ Босанци су урачунати у становништво које се изјаснило у регионалној припадности, не у националној.

Лингвистичка структура 2002. године по попису становништва

Словеначки језик је матерњи за 87,7% становништва (1991 на попису за 88,3%), бошњачки за 1,6%, хрватски 2,8% (1991. за 2,6% становништва), српски за 1,6% (1991. за 0,9% становништва), српскохрватски језик је матерњи за 1,8% становништва (1991. за чак 4,2%) и хрватскосрпски је говорило 1991. године на попису 0,2% становништва док данас 0,0%.

Религијска структура

Католика има 1.135.626 (57,82%), Муслимана 47.488 (2,42%), Православаца 45.908 (2,34%), Евангелиста 14.736, осталих протестанских 1.399 и других хришћанских 1.877.

Литература

• Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku. 
• Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103. 
• Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku. 

Спољашње везе