Девети Мај (до почетка 1990-их година Ново Село) је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша, у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве и Нишаве, удаљено око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 4.305 становника (према попису из 1991. било је 3.689 становника). Према попису из 2011. у Деветом Мају има 4.795 становника.
Историја
Преисторијски налази (неолит) на локалитету званом Бубањ указују на веома стару насељеност. У турским изворима старијег периода не наилази се на помен Новог Села, због чега се може претпоставити да је млађег постанка, на шта упућује и његов назив. У турском попису из 1498. године, међутим, помиње се село Доњи Бубањ са 41 домом и 5 воденица, које је затим тајанствено ишчезло (вероватно крајем 17. или у првој половини 18. века). Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Доњи Бубањ, а имало је 40 кућа, 4 удовичка домаћинства, 6 самачка домаћинства.[1] Истраживања на локалитетима Бубањ и КП Дом (гробови, грађевински материјал) показала су да је овде вероватно била позиција Доњег Бубња. Данашње насеље Девети Мај (Ново Село) је посебно, млађе село, изван континуитета са Доњим Бубњем и можда је постало од издвојеног, прекоречног заселка Поповца, а можда и неким посебним дошљачким засељавањем. Ослобођење 1878. године га је затекло као сеоце у крчевинама на левој обали Нишаве са 11 домова и 85 становника, којим господари Мустафа бег из Ниша.
Захваљујући доброј земљи и још више близини прокупачког пута и Ниша, Ново Село је већ у међуратном периоду почело да привлачи досељенике. Насељавање је оријентисано како према сеоском насељу, тако и уз друм. Први се уз прокупачки пут, са његове северне стране, населио 1921. године Цветан Стефановић, ковач, пореклом из Александрова. Његову приземну кућу и радњу откупио је 1927. године Јован Јовић, сеоски столар, пореклом из Врањске Бање. Две године касније (1929) на раскрсници, на месту данашње самопослуге почела је са радом циглана-црепана Милана Јовића и ортака. Рушењем њеног последњег остатка (димњака) и примитивне механе до ње 1946/47. године настала је „ширина“, на којој ће се поткрај осме деценије 20. века сместити самоуслуга, сквер и пијаца. Године 1930. село је имало 41 домаћинство и 344 становника. Од 1930. до 1934. године уз друм су се заселила и два млина (оба су престала с радом после 1945. године). Захваљујући њима простор око друма добио је 1935/36. године електричну струју, док је сеоско насеље ову добило 1942/43. године. Успешан старт првих досељеника и добра пословна позиција на друму и уз раскрсницу привукла је и друге придошлице занатлије, па су се до 1940. године заселили: 1 ковач (А. Митровић из Бубња), 1 колар (Б. Стошић) и 1 поткивач (Д. Стошић), чију је поткивачницу Св. Костић из Лалинца 1937. године преправио у кафану.
После 1945. године дуж трасе пута за Прокупље и у сеоском насељу почело је засељавање и других занатлија (зидара, фарбара, стругара, механџија, пекара, трговаца, стаклара), као и домаћинства стражара у КП Дому и радника придошлица. У једном од предратних млинова (Никодија Игњатовића) уселио се мањи фабрички погон за прераду кожа и крзна (после интеграције са фабриком „Ђука Динић“ 1980. године престао је са радом). Почев од 1946/50. године почела су се, поред других, досељавати и домаћинства са Косова којих је 1983. године било око 80. Иза 1960. године према подвожњаку и у старом селу почели су се насељавати пензионисани стражари КП Дома. Поред ових, велики број досељеника је дошао из Топлице, Добрича, Црне Траве и лесковачког краја. Многи од њих су радили у иностранству, а зарађени новац су пласирали у изградњу великих кућа.
Следећи горњи процес и као његова последица, дошло је поткрај осме деценије 20. века до физичког спајања Доњег Међурова, Чокота и Новог Села. Тако је крајем осме деценије настала овде приградска конурбација у којој је 1981. године пулсирало 1507 домаћинстава и 5805 становника. У овом процесу изменила се и економско-социјална структура домаћинстава Новог Села: године 1971. било је 31 пољопривредно, 38 мешовитих и 305 непољопривредних домаћинстава. Није се, међутим, изменио спонтани (стихијни) и рурални изглед насеља. Године 1979. урађен је детаљан урбанистички план насеља. Занимљиво је да је након овог чина насељавање застало, а нови дошљаци се радије оријентишу на села и терене изван домашаја урбанистичког плана.
Саобраћај
До Деветог Маја се може доћи градским линијама
10 Ћеле Кула - Јура - Насеље 9. Мај (превозник - "Ниш Експрес") и
36 Трг Краља Александра - Насеље 9. Мај - Мрамор (превозник - "Ниш Експрес"), као и приградским линијама
26 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај (до амбуланте у насељу 9. Мај) - Лалинац (превозник - "Ниш Експрес"),
33 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница (превозник - "Ниш Експрес"),
36Л ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Мраморско Брдо - Мраморски Поток (превозник - "Ниш Експрес"),
39 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Суповац - Сечаница (превозник - "Ниш Експрес", од 01.02.2020 "Ласта" , Београд)
Демографија
У насељу Девети Мај живи 3878 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,6 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 1523 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
.svg)
