Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 62 куће, 3 удовичка домаћинства, 15 самачка домаћинства. Те године је било Влашко село.[2]
Пре ослобођења ту праве школе није било. Само би општински писар окупио децу у општинској кући и учио их читању и писању. Плаћали су га родитељи посредно кроз општински прирез.[3]
У Јелашници је радио рудник мрког угља са мањим прекидима током ратова од 1908. године до 1968. године. За транспорт угља коришћена је локомотива и воз уског колесека. Локомотива је популарно названа “Баба Милка” и после затварања налазила се у парку Чаир за играње деце да би се после реновирања нашла на тргу Трг краља Александра Ујединитеља у Нишу.[4]
До Јелашнице се може доћи приградским линијама 19 ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница - Куновица - Банцарево, линијом 21 ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница - Чукљеник - Доња Студена - Горња Студена и линијом 21Л ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница.
Демографија
У насељу Јелашница живи 1313 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (45,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 508 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Интересантно је да је после затварања рудника "Јелашница" дошло до наглог смањења броја становника али да се средином седамдесетих број становника "усталио". Од тада је смањење броја становника много мање него у многим другим селима Србије. Узроке треба тражити у томе да се ранијих година један број становника бавио виноградарством (винарством) а да сада велики број становника ради у Нишу и Нишкој бањи и путује до посла и натраг. Овоме погодује близина Нишке Бање (неколико километара) и Ниша (мање од дест километара до предграђа. Задњих година Јелашница је са својом непосредном околином постала својеврсно "викенд насеље".
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
469
521
703
502
539
529
594
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
115
169
99
139
49
19
3
0
1
0
2,85
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
727
211
459
46
8
3
Женски
724
118
453
133
19
1
УКУПНО
1.451
329
912
179
27
4
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
327
11
0
1
106
Женски
174
11
0
0
48
УКУПНО
501
22
0
1
154
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
8
25
29
7
46
Женски
3
3
25
8
3
УКУПНО
11
28
54
15
49
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
0
6
25
11
16
Женски
0
8
3
12
41
УКУПНО
0
14
28
23
57
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
13
0
0
23
Женски
2
0
0
7
УКУПНО
15
0
0
30
Споменици културе
Црква Светог Апостола Петра и Павла - подигнут je 1870. године. У време изградње био је на брду изнад села, док је данас окружен насељем. На плочи десно од улаза у храм стоји плоча са натписом: „Храм светих Апостола Петра и Павла подигнут трудољубљем сељана села Јелашнице 1870. године."
Споменик борцима у Првом светском рату - у самом улазу у село, одмах уз главни пут, на брдашцу налази се споменик посвећен борцима које су животе дали у Првом светском рату (1912 - 1918 године). До самог споменика, води бетонска стаза. На самом споменику налази се мермерна плоча са именима и презименима особа које су животе дали током ових борби. Споменику је потребна рестаурација како би се сачувао за наредне генерације.