Коритњак је пусто село у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2022. 9 становника.[1] Насеље је 2002. године остало без сталних становника[2]
Коритњак — Коритник — Коритар,а у новије време и Етно село Коритњак.[3]
Оскудни материјални трагови старије насељености Коритњака и малобројни писани подаци, који нису довољно поуздани и веродостојни, главни су разлози што генеза и еволуција села у даљој прошлости није довољно позната. И поред тога, расположиве чињенице говоре да историја Коритњака има вишевековни континуитет.[4]
Коритњак припада средњовековним насељима и у писаним изворима први пут се помиње у турском катастарском попису из 1564. под називом Коритар. У 16. веку (према истим изворима) Коритар је претежно био насељен влашким становништвом[а] и имао је 16 домаћинстава и 11 неожењених. Тада је он представљао заселак Радикине Баре, једног од десет насеља у нишкој нахији.[4]
О периоду ране турске владавине не постоје поуздани подаци. Пред ослобођење од Турака (средином 19. века), на један километар северозападно од Коритњака налазило се читлучко насеље „Кованлук“ (данас урбани део Нишке Бање), и татарско насеље на месту „Грчка ливада“.[5]
Коритњак је са Радикином Баром био спахијски посед Јусуф-бега...„господара“ земље и људства на простору спахилука...који је штитио мештане Коритњака, па они нису учествовали у војним походима, јер су имали обавезу да помажу државу у време рата..[4][6] Мештани памте да је у Коритњаку током периода турске окупације сакупљан „десетак“ и да је поред српских, било и турских кућа на локалитетима Горње и Доње Кућиште, које су исељене непосредно пред Ослобођење Ниша 1877..[5]
Коритњак се налази 4 km јужно од међународних комуникација;
Локалним саобраћаницама удаљен од општине Нишка Бања 3,5 km, а локалном и магистралном од Ниша, 11 km.
Коритњак је лоциран на јужном ободу Нишке котлине, саставном делу композитне Нишавске долине и падинама истоименог северозападног огранка, истог назива (808 m), Суве планине (1.810 m), у северозападном подножју Црног камена (867 m), једног од њених врхова.
Са стрмих и до скора оголелих страна Коритњака, због немогућности да увек прими сав атмосферски талог, у време летњих пљускова и отапања снега, текле су бујице површинске атмосферске воде, која је наносила велику штету околним насељима. Једна од бујица сливала се испод села Коритњака ка северозападном делу Нишке Бање, и створила „коритасти“ жлеб по коме су село и узвишење (високо 808 m), добили назив.[3]
Коритњак је село збијеног физиономског типа, просторно развијено у висинском појасу од 580 m до 620 m апсолутне висине, неправилно овалног облика издуженог у правцу југозапад–североисток. Село просторно повезује два дела или ”мале”:
У насељу Коритњак живи 8 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 3 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је у потпуности било насељено Србима (према попису из 1991. године).
Током турске владавине становништво Коритњака се углавном бавило екстензивним сточарством, јер је, у време турских пустошења, стока могла брзо да се склони и сакрије, а била је значајна и за обраду земље. Ратарство је имало ”сваштарски” карактер и задовољавало сопствене потребе руралних домаћинстава. Пошто се спахијски аграрни режим заснивао на патријахалној (крвној) задрузи, у то време свака коритничка фамилија представљала је породичну задругу. Задруге су се одржале до завршетка Другог светског рата, када су бројале до 20 чланова.[5]
По ослобођењу од Турака сточарство је и даље било најзначајнија грана пољопривреде, а до Другог светског рата у Коритњак су као „слуге” долазили мештани оближњих села (нпр Копривнице) и чували сеоску стоку.
Већи привредни значај, у Коритњаку имала је традиционална производња креча у пољским кречанама. После Другог светског рата радило је око петнаест кречана (на местима Чичкино, Рид, Ровина и у самом селу), чији је капацитет био до 170 тона креча у једном турнусу. Године 2004. на уласку у село у функцији је била само једна кречана (капацитета три тоне). Уз кречарство традиционално занимање мештана била је и шумска сеча грађевинског и огревног дрва.
Медији везани за чланак Коритњак на Викимедијиној остави