PROFILBARU.COM

гојко ујдуровић
гојко ујдуровић
	Гојко Ујдуровић
Лични подаци
Датум рођења	13. мај 1918.
Место рођења	Градац, код Плоча, Аустроугарска
Датум смрти	8. јун 1943. (25 год.)
Место смрти	Грдијевићи, код Фоче, НД Хрватска
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	14. децембра 1949.

Гојко Ујдуровић (Градац, код Плоча, 13. мај 1918 – Грдијевићи, код Фоче, 8. мај 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 13. маја 1918. у Градцу код Плоча, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту 1932. године. После тога је радио као надничар и минер на изградњи туристичког пута кроз Макарско приморје. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1938. године, након чега је учествовао у свим акцијама организације до Априлског рата 1941. године.^[1]

После окупације Југославије и оснивања НДХ, придружио се припремама за дизање оружаног устанка и повукао се у илегалност. Убрзо се, с групом илегалаца из свог места, пребацио на Биоково. Тамо је формиран устанички партизански вод, а Ујдуровић постављен за његовог десетара. У исто је време постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Када су 22. јануара 1942. године, жандари заробили шесторицу илегалаца у Миљачићима, Гојкова десетина је сутрадан упала у место и убила злогласног усташу Јозу Медара. Овај напад означио је почетак устанка у Макарском приморју. Истог дана, устаници су упали у Финансијску станицу у Градцу и запленили једанаест пушака и већу количину муниције.

Половином марта 1942, формирана је Прва биоковска (јужнодалматинска) чета, у којој је Гојко постављен за заменика командира. Два дана после формирања, чета је напала Сташевицу код Вргорца и заробила дванаест усташа и жандара. половином априла, Гојко се с групом партизана пребацио чамцем на Пељешац, где су разоружали Финансијску станицу у Драчама и извршили напад на непријатељске посаде у Црквицама и Јањини. Почетком маја, чета је потопила два глибодера на ушћу Неретве и демолисала лучка постројења у Плочама.

Почетком јуна 1942, Ујдуровић је, као делегат партизана с Биокова, био упућен на војно-политичко саветовање за Далмацију, одржано на Динари. После саветовања, био је постављен за оперативног официра партизанског батаљона „Јосип Јурчевић“ и учествовао у борби за заузимање Вргорца 15. јуна. У време италијанске офанзиве против биоковских партизана, допринео је да се батаљон пробије из непријатељског обруча и повуче са Биокова у Босну. Током формирања Прве далматинске ударне бригаде код Ливна 6. септембра, његов батаљон ушао је у састав бригаде. После тога је убрзо постао заменик команданта Трећег батаљона. Учествовао је у борбама за Дувно и у заузимању Јајца 25/26. новембра.

Током Четврте непријатељске офанзиве, учествовао је у борбама за Прозор, на Неретви, на Прењу и код Невесиња. Током битке на Сутјесци, његов батаљон водио је тешке борбе код Шавника и у кањонима Комарнице, Пиве и Таре. Пошто је Прва далматинска бригада била опкољена у долини Пиве и Таре, добила је наређење да се пребаци преко Таре и пробије у правцу Санџака. Пошто су мостови били порушени, Гојко се добровољно јавио да преплива реку и пребаци конопце. Кад је препливао пола реке, брза вода га је савладала и утопила. То је било 8. јуна 1943. код Узлупа, сужења на реци у доњем делу кањона Таре, у близини села Грдијевићи, код Фоче.^[2]