Виле Медичи су низ руралних грађевинских комплекса у Тоскани (итал. Toscana) који су били у власништву чланова породице Медичи (итал. Medici) између 15. и 17. века.[1] Виле (лат. villa) су раштркане по територији којом су они владали, показујући њихову моћ и богатство a имале су неколико функција као: сеоске палате Медичија, рекреативна одмаралишта за разоноду и задовољство власника и као центри пољопривредних делатности. Виле Медичи су од 2013. године уписане на Унескову листу светске баштине (енгл. World Heritage Site).[2]
Виле изграђене под влашћу Медичија, између 15. века и раног 18. века, су најбољи примери фирентинске ренесансне архитектуре. Списак вила уписаних на Унескову листу светске баштине састоји се од 12 вила и две баште. Виле Медичија су разасуте по тосканском пејзажу, између четири тосканске провинције: Фиренца (итал. Provincia di Firenze), Прато (итал. Provincia di Prato), Пистоја (итал. Provincia di Pistoia) и Лука (итал. Provincia di Lucca).[3] Виле су у то време представљале нови тип резиденције (лат. residentio) са естетиком која се уклапа у пејзаж (карактеристика за италијанске ренесансе). Оне су биле иновација у поређењу са тадашњим фармама и замковима богатих Фирентинаца који су дуго били симбол племићке моћи. Прве виле Медичија биле су Вила дел Требио (итал. Villa del Trebbio) и Вила Медичи у Кафађолу (итал. Villa di Cafaggiolo).[4] Обе су биле јако утврђене зграде изграђене у 14. веку у региону Муђело (итал. Mugello), првобитном дому породице Медичи (итал. Medici). У 15. веку Козимо де Медичи (итал. Cosimo di Giovanni de' Medici) је преуредио две виле које је дизајнирао архитекта Микелоцо (итал. Michelozzo di Bartolommeo): Вилу у Каређију (итал. Villa medicea di Careggi) и Вилу у Фјезолу (итал. Villa Medici, Fiesole). То су још увек прилично масивне зграде (као и претходне), али са додатним простором за: рекреацију, двориштима, балконима и вртовима. Познати мецена тог времена и неформални владар Републике Фиренце (итал. Repubblica Fiorentina), Лоренцо Медичи (итал. Lorenzo de' Medici)[а] најчешће је боравио у Вили Медичи у Каређију.
Вила у Каређију је била једна од његових омиљених вила и у њој је одржавао састанке Неоплатонске академије,[5] са водећим писцима, вајарима и сликарима фирентинске ренесансе. Лоренцо је такође наручио од архитекте Ђулијана да Сангала (итал. Giuliano da Sangallo) Вилу у Пођо а Кајану (итал. Poggio A Caiano) која је била архитектонски врхунац вила Медичија. Да Сангало је почео да ради на целокупном дизајну виле 1485. године али Лоренцо никада није доживео да је види довршену, умро је у Каређу 1492. године.[4] Његов син Ђовани (итал. Giovanni di Lorenzo de' Medici), који је касније постао Папа Лав X (лат. Leo X), завршио је изградњу виле 30 година касније.[4]
Процват изградње вила Медичијевих није замро са Лоренцом и његовим златним добом. Касније виле датирају из периода када је породица званично уздигнута у владајућу класу и када је Тоскана постала војводство, а Козимо I Медичи (итал. Cosimo I de' Medici),[б] њен први велики војвода.[4] Временом је Фиренца (итал. Firenze) била окружена правом „збирком” вила Медичија, укључујући и виле у удаљенијим деловима Великог војводства Тоскана (итал. Granducato di Toscana). До краја 16. века постојало је најмање 16 већих имања и још најмање 11 имања (углавном пољопривредних, или у краткотрајном власништву породице Медичи), заједно са већим бројем фарми и ловачких кућа широм Тоскане. Последње виле Медичија биле су: Вила ди Монтеветолини (итал. Villa di Montevettolini)[в] и Вила Артимино (итал. Villa di Artimino) које је 1595. и 1596. године купио Фердинандо I (итал. Ferdinando I de' Medici), док су трајали радови на проширењу Виле Кастело (итал. Villa di Castello), Виле Ла Петраја (итал. Villa La Petraia) и Виле дел'Амброђана (итал. Villa dell'Ambrogiana).[г] Ове касније виле (често са пространим вртовима), су изузетни примери ренесансне и барокне архитектуре. Врт у Вили Кастело, креирао је за Козима I Медичија, великог војводу Тоскане, Никола Трибола (итал. Niccolò Tribolo), који је касније дизајнирао и вртове Боболи (итал. Giardino di Boboli), за Козимову нову резиденцију у Фиренци, Палату Пити (итал. Palazzo Pitti).[6] Сваки значајнији члан породице Медичи поседовао је по неко од оваквих имања. Војвода би током године често мењао место боравка и проводио време у различитим вилама. За лов је боравио у Вили дел Требио, Вили Кафађоло или Вили Пратолино. У Вилу дел'Амброђана би одлазио у пролеће а у Вили Артимино проводио би лето због њеног положаја на већој надморској висини. Након смрти Ђовани Гастоне Медичија (итал. Giovanni Battista Gastone de' Medici) 1737. године, Велико војводство Тоскана и имовину Медичија, укључујући њихове виле, стекао је Франц Штефан (нем. Franz Stefan) војвода од Лотарингије (Лорене), који је постао велики војвода Тоскане.[д] Франц је само једном посетио Тоскану 1739. године па су виле наредних 26 година биле запуштене. Када је Леополд II (нем. Leopold II) наследио војводство 1765. године, многе виле били су у веома лошем стању па су напуштене. Преостале употребљиве виле наставила је да користи владарска кућа Лорена (нем. Haus Lothringen), све до 1860. године када је Тоскана апсорбована у нову Краљевину Италију. Тада је владарска породица Италије Савоја (итал. Savoia) одлучила да прода све осим две Медичијеве виле (Ла Петраја и Вилу Медичи у Пођо а Кајану), које су остале у њиховом власништву до краја монархије 1946. Данас су неке од вила Медичија музеји док су у другима смештене институције, а неколицина је у приватном власништву (и често се изнајмљују или користе за организовање јавних догађаја).
Остале виле које су у одређеном периоду припадале породици Медичи, а нису на попису заштићених споменика УНЕСКО-а:
Медичи су имали бројне градске резиденције и ван територије Тоскане, као што су неке престижне палате у Риму:
Велики број вила био је и у власништву мањих огранака династије, које овде нису побројане. Постоје и палате ван територије Италије а једна од значајних је Палата великих војвода Тоскане, позната као Тосканска палата (чеш. Тосканскы палац), која се налази у Прагу (Чешка) на западној страни Храдчанског трга (чеш. Hradčanské náměstí), подигнута крајем 17. века и која се приписује француском архитекти Жан Батисту Матјеу (фр. Jean Baptiste Mathieu).