Рођен је као други син Едварда и Александре. У време Џорџовог рођења на трону је била његова бака Викторија.
Будући да је његов отац имао старијег сина, принца Алберта Виктора, није се очекивало да ће Џорџ икада постати краљ. Како је Џорџ био само петнаест месеци млађи од Алберта Виктора, одлучено је да ће бити образовани заједно. Ни Алберт Виктор ни Џорџ се нису посебно интелектуално истицали, па су послати на обуку у британској морнарици. Браћа су у морнарици служила три године и за то време пропутовали цело Британско царство, те Вирџинију, Јужну Америку, Медитеран и Јапан. По повратку у Лондон браћа су раздвојена када је старији уписан на колеџ, а млађи остао у морнарици.
Краљ Џорџ V и краљица Марија
Џорџ се током своје каријере у морнарици заљубио у Мери, кћер свога стрица. Џорџова бака, отац и стриц су одобравали њихов брак, али њихове мајке нису. Џорџ ју је запросио, али она је одбила, а касније је браком постала краљица Румуније.
Године 1891. Џорџов старији брат је био верен са принцезом Мери. Међутим, Алберт Виктор је умро од упале плућа само шест месеци после, препуштајући млађем брату Џорџу своје место у наследном низу. Џорџ се тада морао одрећи своје каријере у морнарици, јер се сада од њега очекивало да преузме улогу у политици. Краљица Викторија је и даље фаворизовала принцезу Марију као снају, те је успела аранжирати брак са братом Маријиног умрлог заручника. Венчање је одржано 6. јула1893. године. Војвода и војвоткиња од Јорка су затим добили властиту резиденцију у Лондону и ту живели као породица из средње класе, те добили пет синова и једну кћер.
Дана 22. јануара1901. године умрла је Џорџова бака Викторија и његов отац је преузео круну као Едвард VII. Дана 9. децембра 1901. године, као очекивани наследник суверена, Џорџ је добио титулу принца од Велса. Његов отац, краљ, сматрао је да Џорџ треба бити боље припремљен за своју будућу улогу монарха. За разлику од самог Едварда VII, којег је његова мајка Викторија искључила из свих државних афера, Џорџ је од оца добио приступ свим државним документима.
Џорџов отац, краљ Едварда VII, је умро 6. маја1910. и Џорџ је аутоматски преузео круну као Џорџ V. Он и његова супруга крунисани су у Вестминстерској опатији 22. јуна1911. године. Нешто касније исте године краљ и краљица су отпутовали у Индију, где су 12. децембра од стране индијских државника и принчева признати као цар и царица Индије.
Године 1914. избио је Први светски рат и Британија је убрзо заратила са Немачком, чији је цар, Вилхелм II, био први рођак краља Џорџа V. Чак је и краљева супруга, краљица Марија, имала немачке крви са очеве стране. Џорџ V је, као и његов отац, припадао немачкој династији, будући да је његов деда припадао тој династији. Поред тога, многи краљеви рођаци носили су немачке племићке титуле, што је народу утјеривало неповјерење према краљевској породици. Краљ је, из овог разлога, дана 17. јули1917. године сазвао парламент и промијенио име своје династије у Виндзор[2]. Све немачке титуле које су он и његова породица носили као потомци принца Алберта Џорџ V је укинуо, а свим потомцима краљице Викторије који нису били краљевског рода презиме је промијенио у Виндзор. Како је Велика Британија тада имало превише краљевића, захваљујући правилу којим се та титула додељивала свим потомцима суверена у мушкој линији и супругама краљевића, Џорџ V је искористио ову прилику да ограничи принчевске титуле само на суверенову децу и децу суверенових синова.
Када је у Русији насилно збачен Џорџов први рођак, дотадашњи цар Николај II, Џорџ је понудио азил бившој руској царској породици. Са овом краљевом одлуком нису се слагали премијер и остали државници, који су се бојали да би заједно са Романовима револуција могла стићи и у Уједињено Краљевство. Док су се у Лондону водиле расправе о могућностима спашавања Романова, у Русији су бољшевици јачали. Џорџов план о спашавању рођака није никада извршен, те су цар, царица, четири њихове кћерке и син стрељани. Нешто касније исте године, Џорџова тетка, царица мајка Марија Фјодоровна, стигла је у Лондон код своје сестре, краљице мајке Александре.
Џорџов однос са најстаријим сином, Едвардом, принцем од Велса, увелико се погоршао пред крај краљевог живота. Џорџ је критиковао Едвардову несклоност да се ожени и оснује породицу, те да своју улогу будућег монарха схвати озбиљније. Краљ је посебно био незадовољан његовим односом са Валис Варфилд, Американком која се током везе са Едвардом развела по други пут. Џорџ је искрено веровао да Едвард неће бити способан водити краљевство, те се надао да ће круна на крају доћи до његовог млађег сина Алберта и краљице Лилибет.
Први светски рат и навика на пушење узела је маха на Џорџовом здрављу. Године 1928. краљ се озбиљно разболео и његови синови су почели преузимати његове дужности. Никада се није потпуно опоравио од бронхитиса којег је задобио у том периоду. Умро је пет минута пре поноћи, у ноћи између 20. и 21. јануара. Наследио га је син Едвард, али је, баш према Џорџовом предвиђању, абдицирао непуну годину по доласку на трон и препустио круну млађем брату Алберту.
.jpg)
.svg)
