Едвард VI (енгл.Edward VI; 12. октобар1537 — 6. јул1553) је био краљ Енглеске и Ирске од јануара1547. године до своје смрти, шест година каније.[1] Крунисан је 20. фебруарa исте године, а тада му је било само девет година. Едвард је као син Хенрија VIII и Џејн Симор био трећи монарх династије Тјудор и први енглески монарх који је био крштен као протестант. За време његове владавине владали су регенти јер Едвард никад није постао пунолетан. Парламент је за регента прво одредио његовог ујака Едварда Симора који је вршио ту дужност од 1547−1549. године, а затим Џона Дадлија који је био регент од 1550. године па све до Едвардове смрти 1553. године.
За време Едвардове владавине енглеска се налазила у економској и социјалној кризи што је резултовало дизању више побуна 1549. године. Рат у Шкотској који је у почетку ишао у корист Енглеза, завршио се повлачењем енглеских трупа са територије Шкотске и из малог града на северу Француске, Булоња на Мору. Едвард је одиграо значајну улогу у стварању реформе и уздизања Англиканске цркве. Његов отац иако је раскинуо све односе са католичком црквом у Риму није напуштао правила која су у католичкој цркви била прописана. Едвард је заједно са Томасом Кранмером високим црквеним великодостојником, унео радикалне промене у Англиканску цркву као што је укидање целибата, служење литургије на енглеском, а не на латинском, као и нови текст протестантске литургије који је Томас сам написао.
Едвард Симор, војвода од Самерсета је владао Енглеском у име свог нећака као лорд протектор од 1547. до 1549.
У фебруару 1553. године Едвардово здравље је почело да попушта. Када се увидело да ће Едвард умрети, он и његови саветници су одлучили да направе план који би, након његове смрти онемогућио повратак католицизма у Енглеску. План се сатојао од краљеве одлуке да своју рођаку леди Џејн Греј прогласи за своју наследницу, што је значило да његове полусестре Мери и Елизабета немају право да постану краљице Енглеске. Међутим, након Едвардове смрти његова његова наследница Џејн Греј је владала свега девет дана пошто ју је Едвардова полусестра Мери збацила са престола. Мери је након што је ступила на престо одбацила црквену реформу коју је њен полубрат спровео и прогласила католицизам за државну веру.
