Хенри I или Хенрик I (енгл.Henry I; око 1068—1. децембар1135) је био најмлађи син Вилијама Освајача, енглески краљ од 1100. до 1135. године. Како није имао мушких наследника прогласио је своју ћерку Матилду за наследницу, међутим, и поред тога га је наследио рођак Стефан од Блоа. Познат је под надимком „лав правде“ због његовог великог доприноса рудиментарном административном и правосудном систему тога времена.
Детињство и младост
Рођен је 1068. или 1069. године. Његова мајка Матилда Фландријска потиче од саксонског краља Алфреда Великог. Пошто је био најмлађи син, очекивало се да буде бискуп, па је добио јако добро образовање. Био је вероватно први Норман, који је течно говорио и енглески.
Његов отац Вилијам Освајач је пред смрт 1087. одредио да се његови поседи поделе тројици синова (син Ричард је умро пре тога):
Незадовољни Хенри I је свађао једнога брата против другога. Када су браћа за то сазнала, заједно су потписали споразум, по коме ако један од двојице браће умре други добија његове поседе, односно уједињује Енглеску и Нормандију.
Долазак на енглески престо
Када је Вилијам II Риђи убијен стрелом у лову 2. августа1100, Роберт III Нормандијски се враћао из Првог крсташког рата. Роберт је иначе имао лош углед међу норманским племством. Искористивши његову одсутност и лош углед Хенри I је прихваћен од водећих племића као краљ Енглеске.
Крунисан је 5. августа у Вестминстеру. Своју позицију међу племством осигурава „Повељом слободе“, која је била један претходник Велике повеље слободе, коју је много касније издао Јован без Земље.
Први брак
Оженио се Едитом Шкотском, ћерком шкотског краља Малколма III. Едита је била праунука Едмунда II, па је тим венчањем уједињена норманска и стара енглеска линија краљева. Међутим, то је веома разочарало норманске племиће. С друге стране тим потезом Хенри I постаје много прихватљивији англосаксонском становништву.
Освајање Нормандије
Роберт II Нормандијски је покушао 1101. да инвазијом Енглеске постане краљ Енглеске. По споразуму из Алтона, Роберт прихвата Хенрија као краља Енглеске и враћа се у Нормандију, а за узврат добија 2.000 марака годишње. Хенри се 1105. одлучио да уклони непрекидну опасност, која му прети од Роберта, а и да смањи финансијски одлив. Повео је војску у инвазију Нормандије.
Одлучна битка између два брата одиграла се 28. септембра1106. у малом насељу Теншбреју. Ниједна страна није била спремна за битку. Обе војске су се среле док су кретале једна према другој, не знајући позиције противничке стране. Битка се одвијала на простору од неколико километара. Предвече се Роберт покушао повући, али заробљен је од стране Хенријевих војника.
Краљ Енглеске и војвода Нормандије
Након победе Хенри је затворио брата Роберта. Једном је Роберт покушао да побегне из замка у Кардифу, али поново је ухваћен. Да би спречио Роберта да бежи Хенри је наредио да му спале очи. Хенри је преузео војводство Нормандију као део краљевста Енглеске.
Хенри је имао потешкоћа у Нормандији, па их покушава умањити венчањем свога најстаријег сина за ћерку дотадашњег непријатеља грофа АнжуаФулка V. Хенријева ћерка Матилда и Фулков син Жофруа Плантагенет се венчавају, што је много касније довело до уједињења два краљевства под Плантагенетима.
Краљеве активности
Хенријева потреба да финансира учвршћење своје власти доводи до повећања активности на централизацији власти. Као краљ Хенри је спровео низ социјалних и правосудних реформи, укључујући:
Био је познат и по бруталности. Једном је бацио једног издајицу са куле у Руану. У једном другом случају радило се о размени деце као талаца. Хенријев зет Еустасије је био једна од страна у тој размени. Кад је Еустасије ослепио дете друге стране, Хенри је дозволио другој страни да ослепи и мучи две Еустасијеве девојчице, које су биле Хенријеве унуке. Хенријева ћерка се разбеснила и покушала је да убије Хенрија. Хенри ју је затворио, а она је побегла скоком са велике висине. Много година касније су се помирили.
Смрт
Посетио је 1135. Нормандију, да би видео унуке, децу од ћерке Матилде и Жофруа Плантагенета. Хенри је наговорио своје норманско племство да прихвате Матилду као краљицу након његове смрти. Племство је дало заклетву да ће тако бити. Међутим када је Хенри умро од тровања храном племство дозвољава да Стефан од Блоа постане краљ. Између царице Матилде и Стефана Блоа се водио дуги грађански рат, познат као раздобље безакоња. Спор је решен тек 1153, Стефановим именовањем Матилдиног сина као наследника.
