PROFILBARU.COM

Јован без Земље
Јован без Земље
	Јован без Земље из Историја Енглеске (1200—1250)
Лични подаци
Датум рођења	24. децембар 1166.
Место рођења	Оксфорд, Енглеска
Датум смрти	19. октобар 1216. (49 год.)
Место смрти	Њуарк, Енглеска
Породица
Супружник	Изабела Глостерска, Изабела Анголемеска
Потомство	Хенри III Плантагенет, Ричард Корнволски, Џоана од Енглеске, краљица Шкотске, Изабела Енглеска, Елеонора од Лестера, Joan, Lady of Wales, Richard FitzRoy, Oliver fitz Regis
Родитељи	Хенри II Плантагенет; Елеонора од Аквитаније
Династија	Плантагенет
Краљ Енглеске
Период	27. мај 1199 − 19. октобар 1216.
Претходник	Ричард I Лавље Срце
Наследник	Хенри III Плантагенет

Јован без Земље (енгл. John; 24. децембар 1166 — 19. октобар 1216) је био енглески краљ (1199—1216), наследивши свог брата Ричарда I. Надимак „без земље“ (енгл. Lackland, фр. Sans Terre) је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској. Владавина Јована без Земље традиционално се описује као највећа катастрофа, јер је почела поразом. Изгубио је Нормандију у току првих пет година власти. Завршио је са грађанским ратом у самој Енглеској. Учинио је Енглеску папиним феудом 1213. и тако решио спор са папом. Под притиском енглеских барона је потписао Велику повељу слободе којом се ограничавају краљевска права. Наследио га је син Хенри III.

У енглеској народној књижевности краљ Јован без Земље је непријатељ Робина Худа.

Детињство и младост

Био је пети син Хенрија II и Елеоноре Аквитанске. Јован без Земље је био очев миљеник, али пошто је био најмлађи син није могао очекивати наслеђе. Сва његова браћа су суделовала у побуни против оца. Његова мајка Елеонора је помагала побуну синова против оца, па је утамничена 1173, кад је Јован био мали дечак.

Јован без Земље и сам касније учествује у заверама једног брата против другога, понекад у савезу са једнима, а понекад и против свих. Током 1184. и Ричард Лављег Срца и Јован су полагали право на Аквитанију. Јован је постао владар Ирске 1185, али Ирци су га мрзели, па је напустио Ирску за осам месеци. Његов брат Ричард Лављег Срца постаје краљ 1189. године.

Одсуство Ричарда

Када је Ричард Лављег Срца отишао да учествује у Трећем крсташком рату Јован је покушао да свргне бискупа од Елија, кога је Ричард поставио као регента током његовог одсуства. Док се враћао из крсташког рата Ричард Лавље Срце је заробљен код немачког цара Хенрика VI. Хенрик VI је тражио огроман откуп да би пустио Ричарда. Јован је наводно послао писмо у коме је тражио од Хенрика да држи Ричарда што дуже. Коначно су Ричардови следбеници платили огроман откуп, јер су се бојали да би Јован без Земље био ужасан краљ. Кад се вратио 1194. у Енглеску, Ричард је опростио Јовану и именовао га наследником.

Друга група историчара сматра да Јован није покушао да свргне Ричарда, него да је желео да опорави земљу након Ричардових претераних пореза коришћених за финансирање крсташког рата. Могуће је да су монаси оцрнили Јована, јер није учествовао у крсташком походу.

Свађа са Артуром

Када је умро Ричард Лављег Срца Јован је одмах признат као краљ. Јованов нећак Артур Бретањски је био син Јовановог брата Жофруа Бретањског. Артур Бретањски се борио са Јованом без Земље за трон. Артур добија подршку француског краља Филипа II Августа.

У рат се меша племство Поатуа и позивају француског краља, јер над појединим територијама у Француској енглески краљ је био вазал француског краља. Француски краљ Филип II Август је позвао Јована без Земље да дође на француски двор и одговори на оптужбе против њега. Пошто то Јован није учинио француски краљ проглашава те територије краљевским територијама и одузима их Јовану без Земље. Филип II Август проглашава све територије сем Гаскоње као одузете, па напада Нормандију.

Филип II Август додељује Артуру Бретањском све територије (сем Нормандије) које је пре држао Јован без Земље. Краљ Француске је тада добио Нормандију, Анжу, Мен и Турен. Јован је 1203. наредио свим бродоградилиштима да направе бар један брод, док су нека бродоградилишта као Портсмут била одговорна за више бродова. Портсмут је постао главна лука морнарице. До краја 1204. имао је 45 великих бродова и отада је правио 4 нова брода сваке године. Створио је и адмиралитет од 4 адмирала, који су били одговорни за различите делове нове морнарице. Створио је и први велики транспортни брод. Велика унапређења су направљена у дизајну бродова, Јован без Земље се зато понекад сматра оснивачем модерне краљевске морнарице.

Јован удаје своју ћерку за велшког принца у намери да избегне невоље код куће, док се бори да поврати француске територије. Артур Бретањски је покушао да киднапује Елеонору Аквитанску, али успешно је заробљен, па је заточен у Руану.

Бордо

Јован је 1203. ослободио главног пореза на извоз грађане и трговце Бордоа. Због тога региони Бордо, Бајон и Дакс подупиру Јована против француског краља. По први пут гаскоњским трговцима даје отворен приступ енглеском тржишту вина. Током 1204. исте повластице даје и Ла Рошелу и Пуату.

Свађа са папом

Када је умро надбискуп Кентерберија 13. јулa 1205. Јован без Земље ушао је у спор са папом Иноћентијем III. Кентерберијски монаси су тврдили да једино они имају право да бирају новог надбискупа. Енглески бискупи и краљ имали су свој интерес да изаберу свог кандидата за то важно место. Пошто се спор није могао решити монаси тајно бирају једнога међу њима за надбискупа. Краљ Јован је наметнуо друго гласање на коме се бира његов кандидат. Оба кандидата су отишла у Рим, а папа је поништио оба избора и изабрао свога кандидата. Папа Иноћентије III је тиме занемарио право краља да бира властите вазале. Енглеско племство и бискупи су подржавали стајалиште краља Јована без Земље и одбили су папиног кандидата за надбискупа.

Јован без Земље је протерао кентерберијске монахе 1207, а папа је ставио забрану вршења црквених служби у Енглеској. Јован је на то одузео све црквене поседе, јер су одбили да врше вазалну службу. Побожни у Енглеској су тако остали без цркви. Папа је уочио да дуги период без црквених служби може водити губитку вере, па даје дозволу 1209. неким црквама да дају службу иза затворених врата. Док је та забрана била за многе терет није довела до побуне против краља.

Новембра 1209. Јован је био екскомунициран, а 1213. склапа споразум са папом, по коме Енглеска постаје готово папин вазал.

Свађа са баронима

Угушио је побуну у Велсу 1211. и помирио се са папом, па се окренуо поново ситуацији у Француској. Јован без Земље се удружио са немачким царем Отоном IV, и грофом Фландрије Фердинандом Португалским. Заједничким наступом коалиционих снага сукобили су се са француским краљем у бици код Бувина 1214. године. Француска је остварила одлучну победу у тој првој бици између више нација у Европи. Јован без Земље је после тога био принуђен да прихвати неповољан мир, а Француска се наставила да се шири.

Пораз у Француској окренуо је племство против њега, па се састао са вођама побуне близу Лондона и 15. јуна 1215. је потписао Велику повељу слободе (лат. Magna Carta). Пошто је потписао под принудом папа му је дао одобрење да може прекршити реч. Због одбијања да призна оно што је потписао уследио је грађански рат у Енглеској зван Први баронски рат (1215—1217). Побуњени барони су позвали у помоћ француског краља. Понудили су круну Лују VIII, сину француског краља Филипа Августа. Француска војска се искрцала у Енглеској 1216. и умарширала је у Лондон. Луј VIII је накратко постао некрунисани краљ Енглеске. Био је заузео око пола Енглеске и био је признат од племства.

Смрт

Док се повлачио испред француске инвазије Јован без Земље је пролазио кроз мочварно подручје и изгубио је највредније благо, укључујући крунске драгуље. То га је толико погодило да му се нарушило здравље и подлегао је дизентерији 18. или 19. октобра 1216. године. Постоје и бројне приче да је отрован. Наследио га је деветогодишњи син Хенри III. Иако је Луј VIII наставио да полаже право да буде краљ Енглеске, барони су признали новог краља, а Луја VIII су присилили и да потпише с њима 1217. споразум да одустаје од круне.

Породично стабло

16. Фулк IV Анжујски

8. Фулк I Јерусалимски

17. Бертрада од Монфорта

4. Жофруа Плантагенет, гроф Анжуа

18. Ели I

9. Ерменгарда Анжујска

19. Matilda of Château-du-Loir

2. Хенри II Плантагенет

20. Вилијам Освајач

10. Хенри I

21. Матилда Фландријска

5. Матилда од Енглеске

22. Малколм III Шкотски

11. Матилда од Шкотске

23. Маргарета Шкотска

1. Јован без Земље

24. Вилијам VIII Аквитански

12. Вилијам IX Аквитански

25. Хилдегарда Бургундска

6. Вилијам X Аквитански

26. Вилијам IV Тулуски

13. Филипа Тулуска

27. Emma of Mortain

3. Елеонора од Аквитаније

28. Boson II de Châtellerault

14. Амори I, виконт од Шатлроа

29. Alienor de Thouars

7. Енора од Шатлроа

30. Barthelemy de L'Isle Bouchard

15. Дангероса од Лил Бушара

31. Gerberge de Blaison

Литература

Encyclopedia Britannica.
Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.
Aberth, John (2003). A Knight at the Movies: Medieval History on Film. London: Routledge. ISBN 978-0-415-93886-0. .
Barlow, Frank (1999). The Feudal Kingdom of England, 1042–1216. Harlow, UK: Pearson Education. ISBN 0-582-38117-7. .
Barrett, Nick. (2007) "The Revenues of King John and Philip Augustus Revisited," in Church (ed) 2007.
Bartlett, Robert (2000). England Under the Norman and Angevin Kings: 1075–1225. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-822741-8. .
Bevington, David. (2002) "Literature and the theatre," in Loewenstein and Mueller (eds) 2002.
Bolton, J. K. (2007) "English Economy in the Early Thirteenth Century," in Church (ed) 2007.
Bradbury, Jim (1998). Philip Augustus, King of France 1180–1223. London: Longman. ISBN 978-0-582-06058-6. .
Bradbury, Jim. (2007) "Philip Augustus and King John: Personality and History," in Church (ed) 2007.
Brown, Reginald Allen (1989). Rochester Castle: Kent. London: English Heritage. ISBN 978-1-85074-129-9. .
Carpenter, David (1996). The Reign of Henry III. London: Hambledon Press. ISBN 978-1-85285-137-8. .
Carpenter, David (2004). Struggle for Mastery: The Penguin History of Britain 1066–1284. London: Penguin. ISBN 978-0-14-014824-4. .
Church, Stephen D. (1999). The Household Knights of King John. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55319-3. ^{[мртва веза]}.
Church, Stephen D., ур. (2007). King John: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-947-8. .
Church, Stephen (2015). King John: England, Magna Carta and the Making of a Tyrant. London: Macmillan. ISBN 978-0-230-77245-8. .
Churchill, Winston (1956). A History of the English-speaking Peoples: The age of revolution. Cassell. ISBN 9780396040088. Churchill, Winston. (1958). https://books.google.com/books?id=OJzHQwAACAAJ&dq=History+of+the+English-Speaking+Peoples,+Volume+1.&hl=en&ei=_hUqTcHuCsOxhQfE45zvCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CD8Q6AEwBQ A History of the English-Speaking Peoples, Volume 1.] London: Cassell. OCLC 634802587.
Coss, Peter. (2002) "From Feudalism to Bastard Feudalism," in Fryde, Monnet and Oexle (eds) (2002).
Curren-Aquino, Deborah T. (1989a) "Introduction: King John Resurgent," in Curren-Aquino (ed) 1989b.
Curren-Aquino, Deborah T., ур. (1989b). King John: New Perspectives. Cranbury, US: University of Delaware Press. ISBN 978-0-87413-337-0. .
D'Amassa, Don (2009). Encyclopedia of Adventure Fiction: the Essential Reference to the Great Works and Writers of Adventure Fiction. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-7573-7. .
Danziger, Danny and John Gillingham (2003). 1215: The Year of the Magna Carta. London: Coronet Books. ISBN 978-0-7432-5778-7. .
Duffy, Sean. (2007) "John and Ireland: the Origins of England's Irish Problem," in Church (ed) 2007.
Duncan, A. A. M. (2007) "John King of England and the King of the Scots," in Church (ed) 2007.
Dyer, Christopher (2009). Making a Living in the Middle Ages: The People of Britain, 850–1520. London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10191-1. .
Elliott, Andrew B. R (2011). Remaking the Middle Ages: The Methods of Cinema and History in Portraying the Medieval World. Jefferson, US: McFarland. ISBN 978-0-7864-4624-7. .
Fryde, E. B., D. E. Greenway, S. Porter and I. Roy, ур. (1996). Handbook of British Chronology, third edition. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-56350-X. .
Fryde, Natalie; Pierre Monnet; Oto Oexle, ур. (2002). Die Gegenwart des Feudalismus. Göttingen, Germany: Vandenhoeck and Ruprecht. ISBN 978-3-525-35391-2.
Fryde, Natalie. (2007) "King John and the Empire," in Church (ed) 2007.
Galbraith, V. H. (1945) "Good and Bad Kings in English History," History 30, 119–32.
Gillingham, John (1994). Richard Coeur de Lion: Kingship, Chivalry, and War in the Twelfth Century. London: Hambledon Press. ISBN 978-1-85285-084-5. .
Gillingham, John. The Angevin Empire. (2nd edition) London, UK: Hodder Arnold. 2001. ISBN 0-340-74115-5..
Gillingham, John. (2007) "Historians without Hindsight: Coggshall, Diceto and Howden on the Early Years of John's Reign," in Church (ed) 2007.
Given-Wilson, Chris (1996). An Illustrated History of Late Medieval England. Manchester: Manchester University Press. ISBN 0-7190-4152-X. .
Harper-Bill. (2007) "John and the Church of Rome," in Church (ed) 2007.
Harris, Jesse W (1940). John Bale, a study in the minor literature of the Reformation. Urbana, US: Illinois Studies in Language and Literature. .
Hodgett, Gerald (2006). A Social and Economic History of Medieval Europe. Abingdon, UK: Routledge. ISBN 978-0-415-37707-2. .
Holt,, James Clarke. The Northerners: A Study in the Reign of King John. Oxford: Oxford University Press. OCLC 862444.
Holt,, James Clarke (1963). King John. London: Historical Association. OCLC 639752123. .
Holt, James Clarke. (1984) "The Loss of Normandy and Royal Finance," in Holt and Gillingham (eds) 1984.
Holt, James Clarke and John Gillingham, ур. (1984). War and Government in the Middle Ages: Essays in Honour of J. O. Prestwich. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-389-20475-6. .
Hunnisett, R. F. (1961). The Medieval Coroner. Cambridge: Cambridge University Press. OCLC 408381. .
Huscroft, Richard (2005). Ruling England, 1042–1217. Harlow, UK: Pearson. ISBN 0-582-84882-2. .
Inwood, Stephen (1998). A History of London. London: Macmillan. ISBN 978-0-7867-0613-6. .
Johnson, Hugh (1989). Vintage: The Story of Wine. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-68702-6. .
Jordan, William Chester. (1991) "Isabelle d'Angoulême, by the Grace of God, Queen," in Revue belge de philologie et histoire, 69, 821–852.
Lachaud, Frédérique, Jean sans Terre, Paris, Perrin. 2018. ISBN 978-2-262-06481-5..
Lawler, John and Gail Gates Lawler (2000). A Short Historical Introduction to the Law of Real Property. Washington DC: Beard Books. ISBN 978-1-58798-032-9. .
Lloyd, Alan (1972). The Maligned Monarch: a Life of King John of England. Garden City, US: Doubleday. . OCLC 482542.
Loewenstein, David and Janel M. Mueller., ур. (2002). The Cambridge History of Early Modern English Literature. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63156-3. .
Maley, Willy. (2010) "'And bloody England into England gone': Empire, Monarchy, and Nation in King John," in Maley and Tudeau-Clayton (eds) 2010.
Maley, Willy and Margaret Tudeau-Clayton., ур. (2010). This England, That Shakespeare: New Angles on Englishness and the Bard. Farnham, UK: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-6602-8. .
Mason, Emma (2008). King Rufus: The Life and Murder of William II of England. Stroud, UK: The History Press. ISBN 978-0-7524-4635-6. .
McEachern, Claire. (2002) "Literature and national identity," in Loewenstein and Mueller (eds) 2002.
McLynn, Frank (2007). Lionheart and Lackland: King Richard, King John and the Wars of Conquest. London: Vintage Books. ISBN 978-0-7126-9417-9. .
Morris, Marc (2015). King John: Treachery and Tyranny in Medieval England : The Road to Magna Carta. Pegasus Books. ISBN 9781605988856. Morris, Marc. (2015) https://books.google.com/books?id=tOgdrgEACAAJ&dq King John: Treachery and Tyranny in Medieval England: The Road to Magna Carta.] New York: Pegasus Books.
Moss, V. D. (2007) "The Norman Exchequer Rolls of King John," in Church (ed) 2007.
Norgate, Kate (1887). England Under the Angevin Kings, vol. 2. London: Macmillan. . OCLC 373944.
Norgate, Kate (1902). John Lackland. Macmillan. ISBN 9780722222539. Norgate, Kate. (1902) https://books.google.com/books?id=_rlWAAAAMAAJ&q=norgate+%22king+john%22+london&dq=norgate+%22king+john%22+london&hl=en&ei=oggqTY74K6aAhAff0s3rAQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCkQ6AEwAA John Lackland.] London: Macmillan. OCLC 1374257.
Poole, Stephen (1993). From Domesday Book to Magna Carta 1087–1216. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-285287-6. .
Potter, Lois (1998). Playing Robin Hood: the Legend as Performance in Five Centuries. Cranbury, US: University of Delaware Press. ISBN 978-0-87413-663-0. .
Power, Daniel. (2007) "King John and the Norman Aristocracy," in Church (ed) 2007.
Ramsay, James Henry (1903). The Angevin Empire. London: Sonnenschein. . OCLC 2919309.
Richardson, Douglas (2004). Plantagenet Ancestry: a Study in Colonial and Medieval Families. Salt Lake City: Genealogical Publishing. ISBN 978-0-8063-1750-2. .
Rowlands, Ifor W. (2007) "King John and Wales," in Church (ed) 2007.
Scott, Walter (1998). Ivanhoe. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0573-6. .
Seel, Graham E. (2012). King John: An Underrated King. London: Anthem Press. ISBN 978-0-8572-8518-8. .
Stenton, Doris Mary (1976). English Society in the Early Middle Ages (1066–1307). Harmondsworth, UK: Penguin. ISBN 0-14-020252-8. .
Tulloch, Graham. (1988) "Historical Notes," in Scott (1998).
Turner, Ralph V. (2009). King John: England's Evil King?. Stroud, UK: History Press. ISBN 978-0-7524-4850-3. .
Vincent, Nicholas. (2007) "Isabella of Angoulême: John's Jezebel," in Church (ed) 2007.
Warren, W. Lewis (1991). King John. London: Methuen. ISBN 0-413-45520-3. .

Спољашње везе

Ричард Лављег Срца	Енглески краљеви (1199 — 1216)	Хенрик III