Рођен је 13. децембра1946. године у Зрењанину, где је завршио основно и средње образовање. Доласком у Београд на студије, започиње његова и уредничка каријера, од билтена Технолошког факултета, преко листа београдских студената Студент, касније до часописа (Дело, Књижевна реч, Градац...) и издавачких кућа (Рад, Службени гласник...).
Својевремено је због текстова у Студенту привођен и осуђиван а лист забрањиван или повлачен из продаје и спаљиван од стране тадашње власти. И као уредник часописа Дело био је често под присмотром, и саслушаван од стране ондашње политичке полиције. Упркос политичким претњама и забранама, уз остало, приредио је у Средњој и Источној Европи прво издање важног дела о логорском систему, СолжењициновАрхипелаг Гулаг, и то српско издање је у шпанским новинама проглашено једним од десет најважнијих догађаја те године у свету.
О његовом књижевном делу приређени су, између осталог, темати у часописима Реч (Београд), Поља (Нови Сад), Улазница (Зрењанин) и Браничево (Пожаревац).
Монографску студију о његовом есејистичком делу написао је др Светислав Јованов, Јеретик у олтару, изд. КОВ, Вршац, 1994.
Превео је на српски више од четрдесет класичних и новијих књижевних и филозофских дела са немачког, француског и енглеског језика. Између осталог превео је сабрана дела Франца Кафке.[1] Живи и ради у Београду.
Приче и есеји заступљени су му у низу српских и страних антологија, часописних избора и зборника, а превођени су му и објављивани у многим часописима у Француској, Италији, Шпанији, Енглеској, Канади, Русији, Пољској, Украјини, Вијетнаму, Словенији, Македонији, Бугарској, Мађарској, Грчкој.
По једној од његових прича, из књиге Прочитано у твојим очима, снимљен је, концем 2008. године, и уметнички ефектан краткометражни играни филм (чији је аутор Андреј Аћин).
Награда „Душан Васиљев”, за целокупно књижевно дело и за изузетан допринос модерној српској поезији, поводом књига Дуге сенке кратких сенки, Лептиров сановник и Неземаљске појаве, Кикинда1999.