PROFILBARU.COM

Драган Великић
Драган Великић
	Драган Великић, на Сајму књига, Београд 2010
Лични подаци
Датум рођења	3. јул 1953. (71 год.)
Место рођења	Београд, ФНРЈ

Драган Великић (Београд, 3. јул 1953)^[1] српски је књижевник.^[2]Двоструки је добитник Нинове награде.^[3]

Биографија

Одрастао је у Пули. Дипломирао је светску књижевност на београдском Филолошком факултету.

Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б92 „Самиздат Б92“. Писао је колумне за Нин, Време, Данас и Репортер.

Био је од 2005. до 2009. године амбасадор Србије и Црне Горе, односно Републике Србије у Републици Аустрији.

Пише романе, прича, есеје, публикује књиге изабраних интервјуа. Преведен је на петнаест европских језика.^[4] Двоструки је добитник Нинове награде за роман године.^[5]^[4]

Члан је Српског књижевног друштва.^[6]

За роман Иследник требало је да добије Награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, али је награда (напречац) укинута пре званичне доделе.^[7]

Његове књиге су преведене на петнаест европских језика и на арапски. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.^[8]

Награде

Награда „Милош Црњански”, за роман Via Pula, 1988.
Награда „Борислав Пекић”, за синопсис романа Северни зид, 1994.
НИН-ова награда, за роман Руски прозор, 2008.
Награда „Меша Селимовић”, за роман Руски прозор, 2008.
Средњоевропска награда за књижевност, за роман Руски прозор, 2008.^[9]
Награда „Кочићева књига”, 2015.
Награда „Кочићево перо”, за роман Иследник, 2015.
НИН-ова награда, за роман Иследник, 2016.
Награда „Златни сунцокрет”, за роман Иследник, 2016.
Књижевна награда „Подрум Радовановић”, за роман Иследник, 2016.^[10]
Међународна књижевна награда „Виленица”, 2019.^[11]

Дела

Романи:^[2]

Via Pula (1988)
Астраган (1991)
Hamsin 51 (1993)
Северни зид (1995)
Дантеов трг (1997)
Случај Бремен (2001)
Досије Домашевски (2003)
Руски прозор (2007)
Bonavia (2012)
Иследник (2015)

Књиге прича:^[2]

Погрешан покрет (1983)
Стаклена башта (1985)
Београд и друге приче (2009)

Књиге есеја:^[2]

Yu-Atlantida (1993)
Депонија (1994)
Стање ствари (1998)
Псећа пошта (2006)
О писцима и градовима (2010)

Галерија

Великић у Пироту 2016. године
Великић у Пироту 2016. године
Великић у Пироту 2016. године

Референце

^ Драган Великић - интервју („Политика“, 1. септембар 2013)
^ ^а ^б ^в ^г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2112-3.
^ „Dragan Velikić”. akademskaknjiga.com. Приступљено 23. 1. 2022.
^ ^а ^б Великић, Драган (2016). Иследник. Београд: Лагуна. стр. 265—266.
^ Драгану Великићу НИН-ова награда за роман године, РТС, 18. јануар 2016.
^ Српско књижевно друштво/Драган Великић
^ „Najbolja knjiga naprečac ukinuta!”. Новости. 23. 2. 2017. Приступљено 13. 1. 2023.
^ Биографија на сајту издавачке куће „Лагуна“
^ „Сви моји простори не стају под једну заставу”. Политика. 28. 11. 2008. Приступљено 2. 2. 2023.
^ Р, З. „Вино за Драгана Великића”. Politika Online. Приступљено 2023-02-02.
^ Agata. „Prize winner 2019”. Vilenica (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-02.

Спољашње везе

[1] Драган Великић - интервју („Политика“, 1. септембар 2013)

[британика_2-2] а ^б ^в ^г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2112-3.

[3] „Dragan Velikić”. akademskaknjiga.com. Приступљено 23. 1. 2022.

[knjiga-4] а ^б Великић, Драган (2016). Иследник. Београд: Лагуна. стр. 265—266.

[5] Драгану Великићу НИН-ова награда за роман године, РТС, 18. јануар 2016.

[6] Српско књижевно друштво/Драган Великић

[7] „Najbolja knjiga naprečac ukinuta!”. Новости. 23. 2. 2017. Приступљено 13. 1. 2023.

[8] Биографија на сајту издавачке куће „Лагуна“

[9] „Сви моји простори не стају под једну заставу”. Политика. 28. 11. 2008. Приступљено 2. 2. 2023.

[10] Р, З. „Вино за Драгана Великића”. Politika Online. Приступљено 2023-02-02.

[11] Agata. „Prize winner 2019”. Vilenica (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-02.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]