118. ловачка дивизија формирана је у мају 1941. од регрута 15. регрутног таласа као 718. посадна дивизија. С обзиром на њену намену, дивизија је имала некомплетну формацију без извиђачког батаљона, са редукованим артиљеријским и специјалистичким саставима. Током маја 1941. дивизија је пребачена у Југославију и размештена на територију НДХ. Штаб дивизије био је смештен у Бањој Луци, а касније је премештен у Сарајево.
Дивизија је учествовала у сузбијању устанка у источној "Босни" и у јануарским борбама против партизана на том терену. Од септембра до децембра 1942. њени делови били су ангажовани у борбама за Јајце против Прве и Треће дивизије НОВЈ, а у јануару 1943. у подручју између река Врбас и Босна у борби против Прве дивизије.
Током операције "Вајс II" дивизија је била ангажована на сектору Горњег Вакуфа и Коњица.
Због борбених потреба дивизија је током марта и априла 1943. преформирана и формацијски попуњена људством и борбеном техником до стандардне формације пешадијске дивизије. Почев од 1. априла 1943. дивизија званично мења назив у 118. ловачку дивизију (нем. 118. Jäger-Division). Тада је имала око 13.200 војника у следећој формацији:
738. пешадијски пук
750. пешадијски пук
668 артиљеријски пук
118. извиђачки батаљон (нем. 118. Aufklärung Abteilung)
118. батаљон оклопних ловаца (нем. 118. Panzerjäger Battalion)
118. инжињеријски батаљон
118. батаљон везе.
Током битке на Сутјесци била је ангажована у најинтензивнијим борбама и претрпела најтеже губитке међу немачким јединицама - према извештају од 20. јуна укупно 1.068 (262 погинула, 676 рањених, 130 несталих).[2]
Од јесени 1943. 118. ловачка дивизија распоређена је на подручје средње и јужне Далмације под команду 5. СС корпуса, где је учествовала у бројним борбама на копну и на острвима. Почетком октобра предвиђено је пребацивање дивизије у област Београда ради одбране Београда. Међутим, услед погоршања ситуације у Далмацији (Офанзива за ослобођење Далмације 1944.), у Београд је пребачен само 750. пук, док је остатак дивизије задржан борбама у Далмацији и Херцеговини до краја децембра 1944. Након губитка Београда дивизија у измењеном саставу учествовала је у борбама на Сремском фронту, а фебруара 1945. пребачена је у јужну Мађарску. Положила је оружје маја 1945. у јужној Аустрији пред Црвеном армијом
Ратни злочини
118. ловачка дивизија починила је бројне ратне злочине над заробљееницима и цивилима током Битке на Сутјесци, затим у Стону, на Пељешцу, у Сињској крајини и на другим местима
Командант дивизије генерал Јозеф Киблер (нем. Joseph Kübler) и командант 750. пука потпуковник Гинтер Трибукајт (нем. Günther Tribukeit) фебруара 1947. у Београду за почињене ратне злочине осуђени су на смрт и погубљени.[3]
Референце
- ^ Национална архива Вашингтон, T313, ролна 482, фрејмови 22-23
- ^ Извештај команданта немачких турпа у Хрватској од 20.06.1943, Национална архива Вашингтон, T314, ролна 560, фрејмови 750-751; превод: [1]Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а XII/3, документ 94
- ^ „Јово Поповић: ВЈЕШАЛА ЗА ГЕНЕРАЛЕ, Стварност, Загреб 1986, стр. 11”. Архивирано из оригинала 30. 3. 2013. г. Приступљено 24. 11. 2011.
Спољашње везе
