У мађарској традицији презиме (Пушкаш) претходи имену. На Википедији на српском језику се усталило да се мађарска имена приказују са редоследом: лично име, презиме.
Пушкаш је своју каријеру почео у клубу Кишпешт где је радио његов отац као тренер јуниора. Године 1949, клуб је преузет од стране министарства одбране и постаје клуб мађарске армије. У то време у клубу су играчима давани надимци по узору на војне чинове и Пушкаш је тако постао Галопирајући Мајор. За време своје каријере у Хонведу Ференц Пушкаш је помогао у освајању пет титула државног првака. За то време је четири пута био најбољи стрелац лиге и једном најбољи стрелац у рангу свих европских лига.
Пушкаш је дебитовао за национални тим 20. августа1945. у победи над Аустријом 5 - 2 и том приликом се уписао у стрелце. Остаће запамћено да је у каријери три пута постигао хет-трик, два против Аустрије и један против Луксембурга, дао је и четири гола против Албаније у победи од 12-0. Мађари предвођени Пушкашом су били први тим са континенталне Европе који је Енглеску победио на њиховом терену. То је било на стадиону Вембли, а резултат је на крају био 3-6.
На светском првенству1954. Мађарска је заузела друго место изгубивши од Западне Немачке са резултатом 3:2.
Задњу утакмицу за репрезентацију Мађарске је одиграо 14. октобра1956. у Бечу, такође против Аустрије. Мађарска је и у овој утакмици победила, овај пут са 2:0, и Пушкаш је опет постигао гол.
У Шпанији
Након избијања револуције Ференц Пушкаш одлази у Шпанију где игра кратко време за ФК Еспањол, али убрзо од фудбалских званичника добија забрану играња у трајању од две године. У то време се сели најпре у Аустрију па потом и у Италију. Фудбалски клубови Милан и Интер покушавају да га доведу у своје редове. Коначно 1958. потписује за Реал Мадрид у својој 31 години.
Пушкаш је био веома успешан и у Реалу. У шпанској лиги је у свакој од првих шест сезона дао 20 и више голова. У Купу шампиона је постигао 35 голова у 39 утакмица. Године 1960, Реал је освојио такмичење победивши Ајнтрахт из Франкфурта са 7- 3 а Пушкаш је дао 4 гола.
Након што се повукао као играч, Пушкаш је постао тренер и водио тимове у Европи, Северној Америци, Јужној Америци, Африци, Азији и Аустралији.
Године 1971. водио је Панатинаикос из Грчке до финала Европског купа, јединог пута када је грчки клуб до сада стигао до европског финала. У квалификацијама су у четвртфиналу головима у гостима победили Евертон, а затим у полуфиналу савладали Црвену звезду из Београда. У финалу је Панатинаикос изгубио 2-0 од АјаксаЈохана Кројфа.[1] Током свог четворогодишњег мандата у Панатинаикосу, Пускаш је помогао тиму да дође до финала првенства Грчке 1972. Међутим, са изузетком свог времена у Панатинаикосу, Пушкаш није успео да свој успех као играча пренесе у своју тренерску каријеру. Упркос великим путовањима, његов једини други успех постигао је са Јужном Мелбурном Хеласом, са којом је освојио титулу у Националној фудбалској лиги 1991. године, као и НСЛ куп1990. и две титуле у Докерти купу 1989. и 1991.[2] Док је водио аустралијски клуб, један од његових играча био је будући менаџер Аустралије и СелтикаАнгелоса Постекоглоуа, који је говорио о утицају Пушкашовог нападачког приступа на његов стил тренера.[3]
Када је ФК Вулверхемптон вондерерси отворио свој реновирани стадион Молинеук 1993. године, Пушкаш је посетио новоотворени стадион као почасни гост, где је гледао пријатељску утакмицу између Вулвса и Будимпештанског Хонведа, која је била утакмица за крштење новог отварања стадиона. То је било зато што су 1950-их, Вукови играли утакмицу против Хонведа у незаборавној пријатељској утакмици, у којој је Пушкаш играо. Вукови су победили у мечу 1954. са 3–2, док је меч 1993. завршио нерешеним резултатом 1–1.[тражи се извор]
Пушкаш се први пут вратио у Мађарску 1981. године, а 1990. поново је учинио Будимпешту својим домом.[4] Године 1993. преузео је репрезентацију Мађарске у четири утакмице, укључујући и пријатељску победу од 4-2 против Републике Ирске у Даблину, где је Мађарска са два гола наниже дошла да би на крају победила своје противнике.[5]
Стил игре
Пушкаш је имао невероватну контролу лопте, углавном је контролисао лопту левом ногом, и био је одличан у прихватању лопте. Веома брзо и прецизно је додавао и убацивао. Такође је био у стању да маневрише и брзо мења позиције на терену, брзо се крећући од унутрашње стране лево ка центру напред. Такође је био у стању да завара своје противнике лажним дриблингом. Пушкаш је такође користио да помера лопту у различитим правцима и бочно са лоптом у ногама да би са лакоћом прошао поред својих противника остављајући своје маркере да се боре са ваздухом, посебно када је вукао лопту назад поред Билија Рајта и постигао погодак у победи од 6–3 за Мађарску против Енглеске и против Италије 1953. године, када је Пушкаш додирнуо лопту напред, оставивши италијанског играча Пјетра Гроса који се такође борио против гола и постигао погодак у победи Мађарске од 3:0. Пушкаш је често постигао слободне ударце снажним директним ударцем. Он је такође погодио директно из корнера. Пушкаш је имао један од најснажнијих удараца са леве стране у историји и често је погађао са 30–35 метара од гола.
Каснији живот
Ференц Пушкаш се враћа у Мађарску 1993. У његовој земљи га проглашавају најбољим фудбалером последњих 50 година. Највећи мађарски стадион раније познат као Стадион грађана (мађ.Népstadion), добија његово име 2002.
Неколико играних и документарних филмова снимљено је о његовом животу.
1 Године 2005. часопис Marca је прогласио Форлана за најбољег стрелца, док су Фудбалски савез Шпаније и Национална професионална фудбалска лига (LFP) објавили да су Форлан и Ето постигли исти број голова.
