Познат као „карпатски Марадона“, Хађи се сматра као херој у својој држави као и у Турској. Играч године у Румунији је био 6 пута, а такође се сматра као један од најбољих фудбалера у 20. веку.[2]
Са репрезентацијом је наступао на 3 светска првенства: 1990-е, 1994., 1998., као и на 3 европска првенства: 1984., 1996., 2000-е За репрезентацију је одиграо 125 мечева и постигао 35 голова и тако је за сада други по броју одиграних мечева иза Доринела Мунтеануа, и први по броју постигнутих голова.
У новембру 2003. на УЕФА-ином јубилеју, Хађи је изабран за најистакнутијег играча Румуније у последњих 50 година од стране Фудбалског савеза Румуније. Хађи је један од ретких играча који су играли за оба шпанска ривалска клуба, Реал Мадрид и Барселону.
Зиме 1987. прелази у румунског гиганта Стеауу, која је се припремала за меч Суперкупа Европе против Динама из Кијева (меч игран 24. фебруара1987). Првобитни уговор је трајао само једну утакмицу, и то је била утакмица Суперкупа. Хађи је постигао једини гол на том мечу, и тако помогао Стеауи да освоји Суперкуп. Стеауа није хтела да га пусти назад у Спортул, и на тај начин га је задржала. Током наступања за Стеауу, Хађи је одиграо 97 лигашких утакмица и постигао 76 голова. Са Стеауом је дошао до полуфинала Купа шампиона 1988., и до финала 1989, где је Стеауа изгубила са 4-0 од Милана. Такође је 3 године заредом освајао дуплу круну у Румунији, 1987, 1988 и 1989.
После 2 године у Барселони, Хађи одлази у турски Галатасарај. У Галатасарају подједнако је био успешан и популаран међу навијачима. 2000. године, Галатасарај предвођен Хађијем, осваја УЕФА Куп победом над Арсеналом у финалу. Након тога, Галатасарај је освојио и Европски суперкуп, победом над Хађијевим бившим клубом Реалом из Мадрида. Одушевљени навијачи Галатасараја оваквим историјским успесима за клуб и турски фудбал уопште, још више су повећали Хађијеву популарност. Бивши француски фудбалер Лиус Фернандез је рекао: „Хађи је као и вино, што је старији то је бољи“. Те 2000. године, Хађи је са 35 година био у најбољим данима своје каријере освојивши сваки могући трофеј са Галатасарајем. Откако је отишао у пензију 2001. године, остао је упамћен као један од омиљених играча у румунском и турском првенству.
Хађи је предводио Румунију на светском првенству 1994. ка највећем успеху репрезентације на СП, четвртфиналу, када су испали од Шведске после пенала. Хађи је постигао 3 поготка на првенству, укључујући и погодак у сензационалној победи над тадашњим вицешампионом света, Аргентином. У првој утакмици у групи против Колумбије, Хађи је постигао један од најлепших голова на првенству, тако што је са око 35 метара лобовао Оскара Кордобу. На крају такмичења, Хађи је био изабран у тим првенства.
Четири године касније после СП 1998, Хађи је одлучио да се повуче из репрезентације. Након неколико месеци променио је мишљење и играо је на европском првенству 2000., где је у четвртфиналној утакмици против Италије био искључен.
Хађи се повукао из фудбала 24. априла2001, у утакмици под називом „Гала Хађи“.
Тренерска каријера
Тренерску каријеру је почео у румунској репрезентацији 2001, где је добио отказ после неуспеха у квалификацијама. Његов једини већи успех у досадашњој тренерској каријери је освајање турског купа2005. године са Галатасарајем, после победе у финалу над највећим ривалом Фенербахчеом од 5:1.
_(14270956179)_(cropped).jpg)
