PROFILBARU.COM

Теодорос Ангелопулос
Теодорос Ангелопулос
	Тео Ангелопулос у Атини 2009.
Лични подаци
Друга имена	Тео Ангелопулос
Датум рођења	27. април 1935.
Место рођења	Атина, Друга грчка република
Датум смрти	24. јануар 2012. (76 год.)
Место смрти	Пиреј, Грчка
Породица
Супружник	Фиби Економопулу (од 1980)
	www.theoangelopoulos.gr
	Веза до IMDb-а

Теодорос Ангелопулос (грч. Θεόδωρος Αγγελόπουλος), познат и као Тео Ангелопулос (27. април 1935 — 24. јануар 2012) био је грчки филмски режисер, сценариста и продуцент, добитник бројних филмских награда на фестивалима широм света.

Биографија

Ангелопулоса сматрају класиком грчког интелектуалног филма који је захваљујући њему постао познат и светској јавности. Почео је са краткометражним филмовима 1963. и на почетку се углавном бавио историјом Грчке, као у трилогији „Дани 1936” из 1972, „Путујући глумци” 1975. и „Ловци” 1977, кроз које приказује новију грчку историју. Каснија остварења, која су му донела и светску славу, бавила су се како грчком митологијом, тако и савременим политичким темама.

Био је један од чланова жирија на 28. Берлиналу 1978. године.^[1]

У богатој каријери која је трајала четрдесет година добио је бројна признања, од којих је свакако највећа Златна палма на Канском филмском фестивалу за филм „Вечност и један дан” 1998. године.

Добијао је награде и на Берлинском форуму, Мостри, Јапану. Експериментални филм „Александар Велики” добио је 1980. награду „Златни лав” у Венецији, док је за „Предели у магли” добио сребро на Венцијанском фестивалу 1988. „Прекинути корак роде” 1991. награђен је у Болоњи и на фестивалу у Сиднеју. За филм „Поглед Одисеја” припала му је посебна награда критике на Канском фестивалу 1995.

После освајања „Златне палме” у Кану 1998. за филм „Вечност и један дан”, чувени грчки режисер скренуо је на себе пажњу и филмовима, „Плачући луг”, „Прашина времена” снимљен 2008. и „Невидљиви свет” 2011. Британски филмски критичари Дерек Малколм и Дејвид Томсон су Ангелопулоса прогласили за једног од највећих светских режисера.^[2]^[3]

Правник по образовању, Ангелопулос је радио и као новинар и филмски критичар, био је оснивач часописа „Савремени филм”. Био је почасни професор Бриселског универзитета, и Универзитета у Есексу, Нантера у Паризу. Његов препознатљив стил били су лагани, дуги кадрови, епизоде праћене нарацијом као што је, рецимо, његов филм „Путујући свирач”, сцене доведене до перфекције.

Током снимања филма „Друго море“ у Пиреју, на њега је приликом преласка улице налетео мотоцикл и нанео му тешке телесне повреде. Преминуо је од последица удеса 24. јануара 2012. године.^[4] Очевици кажу да се све одиграло у секунду: 77-годишњи Ангелопулос је у сумрак, негде око 19 часова прелазио коловозну траку прометне саобраћајнице у јужном предграђу како би нешто објаснио глумцима када је на њега налетео мотор. Режисер је одмах превезен у болницу али су повреде биле врло тешке и лекари који су се за његов живот борили неколико сати, нису успели да га спасу.^[5]