Гроб на Новом гробљу у Београду, розаријум, парцела 14, гроб бр. 10
Рођена је 15. фебруара 1918. године у Пакрацу. Гимназију је завршила на Сушаку (1936). Током Другог свјетског рата, усташе су убиле једанаест чланова њене породице у логору Јасеновац. Правни факултет је завршила у Загребу 1947, а докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Радила је у Јавном тужилаштву у Новом Саду и Београду (1946—49), на правном Факултету у Београду изабрана је за асистента 1949, ванредног професора 1960, редовног професора међународног јавног права 1965. године, а од 1973. је шеф катедре за међународно право и међународне односе. Студирала је и у Бечу и Лондону, и усавршавала се на Харварду и на универзитету Колумбија. Била је дугогодишњи предсједник Свјетског удружења за међународно право. Била је и предсједник Свјетске конфедерације за мир и разоружање са сједиштем у Лондону (ICDP), затим члан Извршног одбора Удружења правника свијета за борбу против нуклеарног наоружања, те члан Одбора за истраживање ратних злочина почињених од стране САД у Вијетнаму. Била је професорка Правног факултета у Београду и члан Сената Републике Српске од 1996. године.
У мају 2011. године Ратко Младић је желео да му Смиља Аврамов буде правни саветник.[1]
Њен 100. рођендан свечано је обележен на Правном факултету Универзитета у Београду 14. фебруара 2018.[2][3]
Преминула је 2. октобра 2018. године у свом стану у Београду.[4][5]
Објављења дјела
Међународно јавно право, Београд (1977)
Геноцид у Југославији 1941-1945
Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године (два дела), Академија за дипломатију и безбедност (2008)
Геноцид у Југославији у светлу међународног права, Београд (1992)
Опус Деи, Нови крсташки поход Ватикана, Ветерник, Нови Сад (2000)
Постхеројски рат Запада против Југославије, Ветерник-ЛДИЈ (1997)
Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија, Ветерник-ЛДИЈ (1998)
