Одрастао је у Загребу. Дипломирао је историју и филозофију на Филозофском факултету у Загребу 1975. Као студент је учсетвовао у МАСПОК-у. Након увођења вишестраначја у Хрватску се 1990. почео бавити истраживањем партизанских злочина у Хрватској, откривши податке о јами Јазовка. У лето 1991. био је један од оснивача добровољачке јединице која се који месец потом прерасла у хрватску тајну службу (од 1993. име Хрватска извјештајна служба). У рату је стекао чин мајора. Од 1994. до 1997. је био стручни савјтник саборске Комисије за истраживање жртава рата и пораћа. Магистрирао је 1996. на истом факултету с темом „Проблеми проучавања жртава Другога свјетског рата на подручју Хрватске“. Од 1997. је запослен у Институту за друштвене знаности Иво Пилар у Загребу. Докторирао 2000. године с темом „Репресивност југославенског сустава у Хрватској 1945. године.“ Писац је неколико књига. Предаје је на Универзитету у Осијеку и на Високој учитељској школи у Петрињи.
Јосип Јурчевић је члан Удружења ветерана Домовинског рата. Магазин Национал га је 2006. године прогласио као „нови глас хрватске деснице“.[1] Као нестраначки кандидат кандидовао се на председничким изборима у Хрватској 2009/10. где је освојио 2,74% гласова и елиминисан је у првом кругу. Био је члан политичкога покрета Храст, али се придружио страначкој коалицији Савез за Хрватску на парламентарним изборима за Хрватски сабор 4. децембра 2011. и био био носилац листа ХДС-а.
Критике
Јурчевић критичари оптужују да негира или покушава заташкати карактер усташког геноцида и злочиначки карактер усташких логора, посебно Јасеновца, чиме сугерише лажну или ублажавајућу слику о усташком режиму у НДХ.[2] Злочине усташа Јурчевић приказује као конструкцију комунистичке пропаганде усмерене на дефамацију усташког покрета и подстицање мржње против чланова усташког покрета,[3] Био је члан саборске комисије (Вукушићева комисија) која је број јасеновачких жртава свела на 220 особа.[1]
Што се тиче масовних убистава које су вршили партизани, кртичари оптужују Јурчевића да ненаучним приступом разрађује ревизионистичке тврдње, нпр. о Јасеновцу као успутној станици у Крижном путу или да је комунистичка југословенска власт мрзила хрватску државу.[3]
Референце
^ аб„Novi glas hrvatske desnice”. Nacional.hr. 29. 5. 2006. Архивирано из оригинала 07. 07. 2012. г. Приступљено 22. 08. 2014.Непознати параметар |accesdate= игнорисан [|access-date= се препоручује] (помоћ)
