Душан Суботић је рођен 11. фебруара 1884. у Градишци, у тадашњој Аустроугарској, у старој свештеничкој породици, од оца Јована − свештеника, и мајке Марије. Након завршене основне школе у родном граду, одлази у Сарајево где завршава студије на Рељевској богословији. У чин свештеника рукоположен је 29. и 30. јануара1906. од стране тадашњег митрополита бањалучко-бихаћкогЕвгенија.[1] Након рукоположења постављен је на место пароха у селу Ламинци крај Градишке где је остао све до 1912. године. Паралелно са свештеничким позивом прота Душан је активно учествовао у отварању српских школа на подручју своје епархије, а године 1909. у селу подиже и Парохијски дом.[1] Само током прве године његовог рада, на подручју Градишке је отворено неколико задруга и читаоница, а посебно је велику пажњу посвећивао оснивању српских соколских чета.
Током Првог светског рата прота Душан је четири године провео у аустријским затворима у Бањалуци и Зеници, а након рата враћа се у Градишку и учествује у формирању српских народних већа. Године 1918. постаје чланом Радикалне странке и почиње активније са политичким деловањем. У пет наврата је биран као народни посланик среза босанскоградишког — 1920, 1923, 1925, 1935. и 1938. године.[1]
На његову иницијативу је у Градишци 1927. подигнута нова црква посвећена Покрову Пресвете Богородице, храм изграђен у српско-византијском стилу (Усташе су цркву порушиле до темеља током 1941. године).
Свега пар дана након формирања фашистичке Независне Државе Хрватске у чији састав је ушла и Градишка, прота Душан је ухапшен (11. април 1941) од стране нових власти под оптужбом за антидржавно и антихрватско деловање.[1] након хапшења заточен је у локални католички манастир, да би убрзо био пребачен у логор у Старој Градишци. Потом је одведен у Бањалуку и затворен у тврђави Кастел где је подвргнут бројним тортурама и мучењима, пре него што је заједно са тадашњим бањалучким владиком Платоном Јовановићем убијен у ноћи са 4. на 5. мај 1941. године. Његово тело усташе су бациле у реку Врбању на чијим обалама је и пронађено 24. маја код истоименог села где је привремено и сахрањен.[1] Владику и проту убиле су усташе: Асим Ђелић, Мирко Ковачевић и Нико Чондрић, сви из Бањалуке.[1][2]
Дана 3. маја1946. посмртни остаци проте Душана Суботића су есхумирани из привремене гробнице и пренесени на градско гробље у Градишци где су положени у породичну гробницу Суботића.[1] На 77. годишњицу његове смрти 2018. у Градишци је постављена спомен биста проти Душану Суботићу, а представљена је и књига „Душан Суботић, прота страдалник” аутора Дарија Дринића.[3][4]
