Краљевске и племићке титуле је традиционални ранг међу европским краљевским породицама и племством, укорењен је у касној антици и средњем веку. Иако се разликују током времена и међу географским регионима (на пример, принц једног региона може бити једнак великом војводи другог региона), следећа је прилично свеобухватна листа која пружа информације и о општим ранговима и о специфичним разликама. Треба правити разлику између владајућих (или раније владајућих) породица и племства – ово друго је друштвена класа која је подложна и створена од прве.[1]
Рангови и титуле
Владарске титуле
Владар било које државе назива се монарх. Реч монарх је грчког порекла и гласи μονάρχης (настала од грчке речи μόνος или монос што значи „један“ и од речи ἄρχων или арxон што значи лидер, вођа, владар. Такође, ова реч води порекло од латинске речи monarcha (моно: један + арх: вођа).[2]
Да би нека држава постојала као самостална држава она је мора имати свој суверенитет тј. аутократију што значи да држава независна од других држава. Реч аутократија је настала од грчке речи αὐτοκράτωρ: αὐτός, аутос што значи „сам“ + κρατείν, кратин што значи „владати“, и може се превести као „Онај који сам влада“.[3]
Царске титуле
Император, латински Imperator што значи „командант“ или „онај ко командује“. Женски род је императорка (латински:Imperatrix). Област којом влада император или императорка назива се империја. Римски цареви су називани императорима.
Падишах је такође реч персијског порекла и користила се у Османском царству као званична и примарна титула владара (иако се назив султан чешће користио).
Самрат је еквивалент царској титули у санскриту (Индија).
Анак од Микенске речи wanax што значи „високи краљ“ , користио се у микенској култури.
Фараон је титула за владара коришћена у Античком Египту. У преводу значи „велика кућа“.
Краљевске титуле
Краљ од германског именаKarl које се може превести као "човек" или "слободан човек". Израз се јавља у словенским језицима након сусрета старих Словена са Францима, над којима је владао Карло Велики. Област којом влада краљ јесте краљевина.
Шах је персијска реч за краља, у преводу са персијског значи „онај ко влада“. Падишах, од персијског «шах-ан-шах», краљ над краљевима (или цар царева).
Деспот, је грчка реч која у преводу значи „лорд“ или „господар“, то је било једно од именовања које је носио византијски цар. Касније је то постала виша дворска титула коју су носили награђени синови и блиски рођаци цара. Од 13. до 15. века ову титулу су носили владари на Балкану уз именовање од стране византијског цара.
Кнез, стара титула у словенским земљама. Женски род је кнегиња. У свим словенским народима означавала је како владара (велики кнез), тако и ниже племство. У Србији се за врховног кнеза до добијања краљевске титуле из Рима 1217. године за великог кнеза користила титула велики жупан.
^Finland accorded the noble ranks of Ruhtinas, Kreivi, Vapaaherra and Aatelinen. The titles Suurherttua, Arkkiherttua, Vaaliruhtinas, Prinssi, Markiisi, Jaarli, Varakreivi, Paroni, and Baronetti were not granted in Finland, though they are used of foreign titleholders. Keisari, Kuningas, Suuriruhtinas, Prinssi, and Herttua have been used as official titles of members of the dynasties that ruled Finland, though not granted as titles of nobility. Some feudally-based privileges in landowning, connected to nobily related lordship, existed into the nineteenth century; and fiefs were common in the late medieval and early modern eras. The title Ritari was not commonly used except in the context of knightly orders. The lowest, untitled level of hereditary nobility was that of the "Aatelinen" (i.e. "noble").
^In keeping with the principle of equality among noblemen, no noble titles (with few exceptions) below that of prince were allowed in Poland. The titles in italics are simply Polish translations of western titles which were granted to some Polish nobles by foreign monarchs, especially after the partitions. Instead of heraditory titles, the Polish nobility developed and used a set of titles based on offices held. See "szlachta" for more info on Polish nobility.
^Latin titles are for etymological comparisons. They do not accurately reflect their medieval counterparts.
^ абвг"Prince" (Prinz in German, Prins in Swedish, Prinssi in Finnish, "Principe" in Spanish) can also be a title of junior members of royal houses. In the British system, for example, prince is not a rank of nobility but a title held exclusively by members of the royal family.
^In central Europe, the title of Fürst or kníže (e.g. Fürst von Liechtenstein) ranks below the title of a duke (e.g. Duke of Brunswick). The title of Vizegraf was not used in German-speaking countries, and the titles of Ritter and Edler were not commonly used.
^ абвгдђеNo noble titles were granted after 1906 when the unicameral legislatures (Eduskunta, Riksdag) were established, removing the constitutional status of the so-called First Estate. However, noble ranks were granted in Finland until 1917 (there, the lowest, untitled level of hereditary nobility was "Aatelinen", or "noble"; it was in essence a rank, not a title).
^ абвFor domestic Russian nobility, only the titles Kniaz and Boyar were used before the 18th century, when Graf was added.
^In the German system by rank approximately equal to Landgraf and Pfalzgraf.
^The title Markýz was not used in Bohemia and thus referred only to foreign nobility, while the title Markrabě (the same as the German Markgraf) is connected only to a few historical territories (including the former marches on the borders of the Holy Roman Empire, or Moravia).
^In Portugal, a baron or viscount who was a "grandee of the kingdom" (порт.Grandes do Reino) was called a "baron with grandness" (порт.Barão com Grandeza) or "viscount with grandness" (порт.Visconde com Grandeza); each of these grandees was ranked as equal to a count.
